“Boshqa dunyo”dan boblar

kitob6. Til-tunning mohitobi

Til bilmagan dil bilmaydi, dil bilmaganni el bilmaydi. Boshqacha aytganda birovning tilini bilmasangiz uning dilini hech qachon anglay olmaysiz. U ham sizning kimligingizni anglamaydi.

Tilmochlar so’zlarni o’giradilar, lekin so’zlar sohibining nafasini, hissini, tuyg’ularini chevira olmaydilar.

Tarjimonlar yordamidagi suhbatlar esa diplomatiyadir – tavoze, manzirat va hokazo. Qolaversa, bir umr yoningizda tarjimon bo’lmaydi.

Bir kuni qo’shnimiz:

-Amerikada ko’p yil yashadim, lekin endi tilni o’qiyapman. Bunga yo’l mirshabining to’xtatgani sabab bo’ldi. Unga haqligimni tushuntirib berolmadim. Indamaygina jazoga rozi bo’ldim. Keyin bilsam, u meni sudga yuborgan ekan. Bordim. Tarjimon ham mening aytganlarimni sudyaga anglata olmadi. Shundan keyin til o’rganishga qat’iy qaror berdim,-dedi. Continue reading

Boshqa dunyo

2001 yil. Reney va Shyorli bilan

2010 yil. Oregonlik Reney va Shyorli mehmonimiz

5.Duoxonlik

Xaridni katta qilishimizning yana bir sababi bor edi. Uyda har kuni mehmon bor. Reney bilan Shyorli ingliz tili o’rgatish uchun kelishsa, Haydar va Sergey mashina haydashni o’rgatishga kelishadi. Qo’shnilarni ham taklif qilamiz. Uyga mehmon keldimi, qozon qaynashi shart. Qozon qaynadimi, dasturxon ne’matlarga to’lishi lozim. O’zbekning azaliy odati bu.

Ammo amerikalikda bunday odat yo’q. Masalan, ingliz tilini o’rgatishga kelgan odamni ham ish bilan keldi, deb hisoblaydi va nari borsa bir stakan suv taklif qiladi. O’zbekda esa birovdan muttaham bo’lib qolmaslik tuyg’usi kuchli. U bizga yaxshilik qilmoqdami biz ham qo’limizdan kelganini qilishimiz kerak. Bu – xislat.

Darvoqe, hozircha qo’limizdan kelgani mehmonlarga yoqadigan taom pishirish va yaxshilab mehmon qilish.

Lekin Oregonda biz tanigan amerikaliklar ham o’zimizga o’xshaydi. Uyingizda to’yib ovqatlandimi, ertasiga yo uyiga, yo restoranga chaqiradi. Continue reading

Boshqa dunyo

1998 yil, Oregonda

1998 yil, Oregonda. Reney va Shyorli bilan.

4. Post Meridian

Merit bizni Reney, Shyorli degan ayollar va Ven degan oqsoqol bilan tanishtirib qo’ydi. Reney va Shyorli uyimizga kelib, inglizcha so’zlarni o’rgata boshlashdi. Ven esa shoferimiz, qayoqqa boramiz desak, xizmatda. Ba’zan uyiga ham mehmonga olib boradi. Uyi tog’ning tepasida, daraxtlar orasida. Xotini bilan yolg’iz yashaydi. Xotini ham uning o’ziga o’xshagan mehmondo’st.

Bir kuni Ven bizni hukumat idorasiga olib bordi. Bir qancha qog’ozlarni to’ldirdik. Kambag’allar ro’yxatiga kiritishdi. Oziq-ovqat xarid qilishimiz uchun kuponlar to’plamiga o’xshagan kitobcha berishdi. Bu pul o’rnini bosar ekan. (Hozir uning o’rniga plastik karta beradi-JM). Har bir kishiga 120 dollardan hisoblab, 720 dollarlik kupon berdi. Shuncha pulga oziq-ovqat xarid qilishimiz mumkin ekan. Continue reading

Savolga javob

kitobHech kimdan xafa emasman

SAVOL׃ Negadir keyingi paytlarda jiddiy narsalar yozmay qo’ydingiz? Hafsala pir bo’ldimi yoki kimlardandir,  nima uchundir xafamisiz, nima gap, haqiqat haqida  siz gapirmasangiz kim gapiradi? (Rustam).

JAVOB׃ Kichik bir savolga to’rt-beshta masalani “yedirib” yuborganingizdan anchagina “pishiq” o’quvchiga o’xshaysiz. Shuning uchun ham savollaringizni “to’rtga bo’lib” javob berishga qaror qildim.

Birinchi, “jiddiy narsalar” deganda nimani nazarda tutgansiz? Rostdan ham jiddiy narsalarni nazarda tutgan bo’lsangiz, u holda jiddiy narsa yozayapman. Lekin O’zbekiston bilan bog’liq emas. Chunki O’zbekiston bilan bog’liq jiddiy narsaning o’zi qolmadi. Continue reading

Boshqa dunyo

1998 yil, Oregonda

1998 yil, Oregonda

3. Merit

Dunyodan uzilib qoldim. Internet yo’q. Telefon bilan ko’ngilga ravshanlik inmaydi. Istanbulda professor Temur Xo’ja o’g’lidan iltimos qilib, AQShda joylashgan xalqaro tashkilotlarga xat yozdirib olgandim.

Mazmuni shu ediki, bilgan tillarimda biror yumush bo’lsa, ishga olishsa.

Oregonga kelgach bildimki, qancha ko’p tashkilotga “zakaznoy” xat yuborsam, shuncha ko’p pul kerak. Hali ko’zimiz ham, qarashimiz ham turk lirasidan dollarga o’rganmagan. Bir dollarlik ham jigarning parchasi. Shunday paytda hatto xat jo’natish ham og’ir tushar ekan.

Orada “Amerika ovozi”ga telefon qilib turaman. Asli namanganlik bo’lgan va Afg’onistonda yashagan, mana endi amerikalikka aylangan Abdulmannon Keskin hali Turkiyada ekanligimdayoq “Amerikada birov birovga yordam bermaydi, har kim o’z oyog’ida turadi” deb gapning dangalini aytgandi.

Lekin u kishining o’zi hammaga yordam qiladigan odam ekanligini keyinchalik o’rgandim.

Qolaversa, bizga oddiy amerikaliklar chin dildan, beminnat yordam qila boshladilar. Continue reading

Amerikani har kim o’zi kashf etadi

1998 yil, Oregon

1998 yil, Oregon

BOSHQA DUNYO

2. “Jet lag”

Bir joyda to’xtadik. Tun oqqani uchunmi atrof qo’rqinchli edi. Uylar  armiya kazarmasini eslatadi. Har bir uyda oltitadan kvartira. Shulardan bittasini Merit biz uchun hozirlabdi. Ichkariga kirishimiz bilan Merit qizimni chaqirdi va bizga kvartirani “tanishtirdi”׃ Uchta yotoqxonasi bor, bitta katta zal hamda oshxona. Zalda mo’rili pechka o’rnatilgan bo’lib unga o’tin tashlab yoqilarkan. Merit balkonga boshlab:

-Sizlar uchun o’tin ham jamg’arib qo’ydim,-dedi.

Biz Amerikaga keldikmi yoki adashib Meksikaga o’tib ketdikimi, deb o’ylab qoldim. Nahotki uyni o’tin yoqib isitamiz? Atrofga alanglab, oxiri devorning bir chetidan havo keladigan joyni ko’rib qoldim. Keyin bilimdonlik qilgan kabi so’radim:

-Issiq-sovuq havo uzatadigan konditsioner bo’lganda pechkaning nima keragi bor?

Merit jilmaydida:

-Pechkani istagan vaqt yoqasizlar, bu havas uchun. Olov yoqib, unga termulib o’tirish mazza. Continue reading

“Boshqa dunyo” kitobidan boblar

jm_1996Amerikani har kim o’zi kashf etadi

Kirish o’rnida

Tabib tabib emas, boshiga tushgan tabib, deydilar. Bir paytlar Amerika mutlaqo boshqa dunyo edi, bugun esa bu mamlakatning pastu balandini so’rang, imkon qadar ayta olaman.

Darvoqe, “Amerikani Kolumb ochgani bilan har kim uni o’zicha kashf etadi” degan gap bor.

Bizga 1990 yillardan keyin Amerikaga kelgan o’zbeklar orasida qisqa vaqtda oyoqqa turish nasib etdi.

Steven (familiyasi esimda qolmagan) degan amerikalik bir professor 1999 yilda bizga qisqa fursat dars berganda “Oyoqqa turishing, amerikalik o’rta sinf safiga qo’shilishing uchun kamida o’n yil kerak” degan edi. Bu lof ekan. Chunki bu yerga hech narsasiz kelib, ikki yilda oyoqqa turish mumkin.

Aslida Amerikaga kelgan har qanday kishi bu yerda O’zbekistondagidan yaxshi yashaydi.

Sovet davrida o’rtacha maosh 140 so’m bo’lgan paytda ayni vaqtda bir necha nashrlar (“O’zbekiston Ovozi”, “Qishloq haqiqati”, “Mushtum”, “Zarafshon”) bilan ishlab, oyiga ming so’m atrofida daromad qilardim. Boshqacha aytganda, hayot darajam o’rtachadan ancha-buncha yuqori edi. Lekin Amerikaga kelganlar orasida cho’ntagida puli eng kami ham men bo’lsam kerak. Continue reading

Олис сўқмоқлар

kitobЁмондан яхшига

САВОЛ: Биринчи ёзган мақолангиз ёки шеърингизни эслай оласизми, у нима ҳақда бўлган? (Зулфия).

ЖАВОБ: Айнан фалон мақолам биринчиси эди ёки мана бу шеърим илк ёзилганди, деб айтишим қийин. Чунки илк бор мақола ёзганимда жуда ёш эдим. Аслида у мақола ҳам бўлмаган. Ўқитувчимиз қайси бир мавзуда эркин иш ёздирган ва меники синфда энг яхши деб топилганди. Ўшанда ҳали мактабнинг ўрта синфида ўқир эдим ва ёзган нарсамни қайтадан қоғозга тушириб почтачи Ҳаким аканинг ёрдами билан Самарқанд туманининг “Шарқ тонги” газетасига юборганман.

Газетанинг тўртинчи саҳифасида 3-4 қаторли бир нарса чиққан ва унга 44 тийин қалам ҳақи ҳам келган. Шундан кейин мактабни тугатгунга қадар бу ва вилоят, республика газеталарида беш юздан зиёд “ёзганларим” чиққан.

Ўша кезлари Тошкент Давлат университетининг Журналистика факултетига кирувчилардан матбуотда чиққан мақолаларини тўплаб, альбом шаклида қабул комиссиясига олиб келиш қоидаси бор эди. Биз ўқишга кирган йили кейинчалик бизга дарс берган домламиз Мухтор Худойқулов қабул комиссиясида экан ва тўплаб келган мақолалар, шеърлар, кичик ҳикояларимни кўриб бирга келган раҳматли онамга “Ўғлингиз ўқимаса ҳам бўларкан, аллақачон ёзиш планини тўлдириб қўйибди” деганди. Continue reading

Савол-жавоблардан

1990_sessiyaКелажакнинг байрами

САВОЛ: Мустақиллик байрамини қандай нишонладингиз? (Манзура).

ЖАВОБ: Мустақиллик байрамини 20 июнда нишонлаган эдим. Чунки 1990 йилнинг шу куни Ўзбекистон Олий Кенгаши томонидан Мустақиллик декларацияси эълон қилинган ва катта байрам бўлган. Мен бу ҳодисанинг бевосита иштирокчиси бўлганим учун ҳам бу куннинг аҳамиятини яхши англайман.

Аммо орадан бир йил ўтиб, бу масалани Ислом Каримов кўтариб чиққанда  ҳатто битта депутат ҳам қарсак чалмади. Шунда у “Нега қарсак чалмаяпсизлар?” деб сўраган ҳам эди. Continue reading

Боқий мавзулар

kitobОрага манфаат кирса…

САВОЛ: Худога, динга ишонганини пеш қилиш ҳам сиёсат эмас-ми? (Назира).

ЖАВОБ: Аслида ҳамма нарсанинг сиёсий томонлари бўлади. Ҳатто нафас олиш ҳам сиёсат бўлиши мумкин. Агар унинг ортида қандайдир манфаат бекинган бўлса.

Худога ишониш масаласига келганда кимнинг қай даражада ишонишини Худонинг ўзи билади. Бу хусусда бандалари ҳакамлик қилиш ваколатига эга эмас. Шундай экан, “Мен бу қадар ишонаман, сен эса у қадар” дейиш ҳам Худонинг ваколатига шериклик қилиш, яъни шак келтириш демакдир. Аммо бу масалани сиёсий мақсадларда қўлланувчиларга бунинг фарқи йўқ. Улар ўзларини ҳаками мутлоқ деб ҳисоблайдилар ва ҳатто бир бегуноҳни ҳам динсиз деб ҳукм  чиқараверадилар.

Бир ривоят ёдимга тушди. Бандалардан бири ҳар куни ибодатларини вақтида қилар ва бошқа фарзларни ҳам қоидаси билан адо этар экан, аммо қўшниси бепарво, ўз иши билан банд. Ибодатгўй  ҳар куни қўшнисига дакки бериб, “Сен Худога ишонмайсан” дер ва бу гапини маҳалла кўйда ҳам такрорлаб “Мен ибодатимни вақтида қиламан, фалончи эса қилмайди” дер экан. Улар ўлганларидан кейин уламолардан бири, “Ҳар ҳолда ибодатгўй  жазосини олган бўлса керак?’ дебди. Унинг бу гапига ҳайрон бўлишибди. Continue reading

Бу ҳам зеҳният

savollarСпорт ва сиёсат

САВОЛ: Олимпиада ўйинлари ҳақида Америка ҳамда Ўзбекистон мисолида нима дейишингиз мумкин? (Расул).

ЖАВОБ: Ҳамма нарсага мантиқ кўзи билан қараганим учун спортнинг баъзи турларига унчалик қизиқишим йўқ. Спорт ҳам ҳаётнинг бир бўлаги, ҳаёт-маот  эмас.

Аммо Олимпиада ўйинларини кузатиб бораман. Жуда кўп мамлакатлар қатори Ўзбекистонда ҳам спортни сиёсий мақсадларда фойдаланиш одат бўлиб бормоқда. Америкада эса спорт энг аввало спортчининг шахсий иши, унинг пул топиш манбаи. Шу боис ҳам халқаро ўйинлар олдидан америкалик спортчилар ватаним шарафини ҳимоя қилишга бормоқдаман, деб кўкракларига урмайдилар. Бундай гапларни кўпроқ аскарлар айтадилар. Спортчилар нима қилсам ҳам ютаман, бу менинг ҳаётим, бу менинг келажагим, бу менинг тақдирим, деб ўйлайдилар. Шу боис улар жўнаб кетар эканлар, президент ёки ҳукумат раҳбарлари нутқ сўзламайдилар, ютганларида  телеграммалар юбормайдилар, хат ёзмайдилар, орденлар бериш ҳақида фармон чиқармайдилар, уларнинг ишига аралашадиган Спорт комитети ҳам йўқ. Continue reading

Саволга жавоб

uyimizdaҚўрқув синмоқда

САВОЛ: Сиз Америкага келган жуда кўп ўзбеклар билан учрашиб тураман, деб ёзибсиз. Улар сиз билан учрашишга қўрқмайдиларми?(Гўзал).

ЖАВОБ: Камина ҳам кўплар қатори бир оддий одам, ҳар ҳолда қўрқинчли бўлмасам керак.

Бу масаланинг бир томони, иккинчи  томони шу-ки, халқимга, Ватанимга, инсониятга қарши бирор жиноят қилганим йўқ ва бирор жинояти учун қочиб юрган одам ҳам эмасман.

Бугунга қадар виждонимга қарши ва виждонимни қийнайдиган бирор номақбул ҳаракатга қўл урганим йўқ. Шукур Худойимга! Виждон буюрганини айтганим, халқ ва ватанга яхшилик келадиган йўлга томон одимлаганим учун кимларгадир ёқмадим. Бунинг учун ўксинмайман. Қувғин этишди, туҳмат қилишди, қора чапламоқчи бўлишди. Аммо вақт кўрсатди-ки, жиноят, қабиҳлик, адолатсизлик томонида эмас, балки адолат, ҳақиқат, ростгўйлик томонида турган ва шу йўлдан ҳеч қайтмасдан, иккиланмасдан ўз сўзини айтган одам ажрини шу ҳаётдалигдаёқ оларкан. Continue reading

Мушоҳада

1990_jmЁзиш қийин… ёзмаслик осон…

САВОЛ: Сизга ёзиш қийин… ёзмаслик осон… Нима учун овозингиз мунгли? (Низомиддин).

ЖАВОБ: Ёзиш қийин. Ёзмаслик осон бўлишига қарамай қийин йўлни танлаганингиз қувонарли ҳол. Баъзан жуда қисқа мактублар ҳам жуда катта маъноларни ташийдилар.

Овоз масаласида: халқимиз ўзининг энг оғир кунларини яшаётган бир пайтда сизга юзланиб, овозингиз мамнуният билан тўла,  деса балки ранжиган бўлардингиз.  бугун қувонадиган ҳолат оз. Балки кўролмаётгандирмиз. Бир кун келиб овоз мунгдан ажралса не бахт?! Ким ҳам мунгга боғланиб қолишни истайди? Ким ҳам қувонишни истамайди? Continue reading

Саволга жавоб

qulСадоқатга қаранг!

САВОЛ: АҚШ Давлат котиби бир мушукни қабул қилмоқчи эканлиги ҳақида эшитдим. Шу тўғрими? (Дилшод).

ЖАВОБ: Тўғри. Мушукка унинг номини беришган экан. Адаши билан кўришмоқчи. Бугун 2004 йилнинг 10 Август, жума куни Давлат котибининг “қабулида бўлиши”дан олдин бу “Бомбай” туридаги ҳайвон “Йилнинг мушуги” унвонини ҳам олган экан. Бу борада хабарлар ҳам чиқди.

Биласизми, Ғарб ва Шарқ ўртасида жуда кўп соҳаларда фарқ бўлганидек, ҳайвонлар масаласида ҳам жиддий фарқлар бор. Масалан, Америкада бир киши яқин дўстини бемалол “Ит” дейиши мумкин. Бу унинг яқинлигига, содиқлигига ишорат бўлади. Энди тасаввур қилинг, бизда бир киши бошқасини “Ит” деганини… Continue reading

Гапнинг индаллоси

kitobАёл

САВОЛ: Жуда қисқа қилиб, аёлга ва уни камситганларга қандай баҳо берган бўлар эдингиз?(Зулфия).

ЖАВОБ: Аёл… бу калима қаршисида кишининг илҳоми жўш уради.
Аёлни ардоқлаган арши аълонинг зоти,
Аёлни камситганлар бу дунёнинг исноди!
яъни бизни шоири замон, ошиқи жаҳон, комили даврон, олими карвон, ҳазрати инсон, соҳиби эҳсон, марди мардон этган аёлдир, уни камситмоқ борлиқни камситмоқдир. Continue reading

Долзарб мавзу

jahongir_mamatovЎзбек тили ва Интернет тили

САВОЛ: Сиёсат жонимга тегди. Сиёсий бўлмаган бир савол бермоқчиман. Яқинда бир хабарда 25-30 йилда дунёдаги 60 фоиз тил йўқолади, дейилганини ўқидим. Ўзбек тили нима бўлади деб ўйлайсиз? (Рустам).

ЖАВОБ: Аслида бу энг катта сиёсий масала. Ўзбек тили 25-30 йилда йўқ бўлмаса ҳам  унинг бугунги аҳволи ўзгармаса келажаги фожеалидир.

Бундан 30-35 йиллар чамаси олдин дунёдаги энг йирик олтита тилдан бир муштарак тил-Эсперанто тили вужудга келтирилган эди. Ўшанда ярим аср ичида бу тил дунёнинг ягона гаплашиладиган тилига айланиши башорат қилинганди. Лекин Эсперанто “ўсмай” қолди. Аммо бу сохта тил билан айни даврда Интернет тили ҳам туғила бошлади ва жуда тез ривожланмоқда. Бугунга келиб, Интернет тилидаги сўз бойлиги Ўзбек тилининг сўз бойлигидан беш маротаба кўпдир ва бу тилни бемалол қўлланадиганлар дунёдаги ўзбекларнинг умумий сонидан 2-3 маротаба ортиқ. Continue reading

Савол-Жавоб

iakКаримов Худога ишонадими?

САВОЛ׃ Ислом Каримов Хастимомга бориб, охирати ҳақида ўйлаганмиш. Мана сиз Каримовни яхши биласиз, айтинг-чи у Худога ишонадими?(Одил).

ЖАВОБ׃ Бошқаларнинг мантиғи билан ишим йўқ, аммо ўзимнинг мантиғимга кўра, бировнинг Худога ишониб-ишонмаслигини баҳолаш бизнинг ишимизга кирмайди. Бу унинг ва Худонинг ваколатига кирадиган мавзу.

Лекин Каримов ўзини бир мамлакат ва у ерда яшаётган бир қанча халқларнинг раҳбари деб атаётган экан, бу мавзуга кириш мумкин.

Менимча, Каримов азалдан атеист бўлган ва шундайлигича турибди. У ўзгарувчан шахс эмас. У ҳамма нарсадан ўз манфаати йўлида фойдаланишни истаганидек, динни, ҳатто Худо номини ҳам шу йўлда қўлланиб келмоқда.

Минг афсуски, бу фақат Каримовга хос эмас, балки барча мусулмон мамлакатларининг тепасида ўтирган диктаторларга хос. Continue reading

Муносабат

kitobЎзбекистонда давлат тўнтариши бўлиши мумкинми?

САВОЛ׃ Кейинги кунларда Ўзбекистонда давлат тўнтариши бўлиши эҳтимоли ҳақида яна гап-сўзларлар айлана бошлади. Ростдан ҳам шундай эҳтимол борми?(Даврон).

ЖАВОБ׃ Йўқ! Сайлов каби бирор сиёсий маърака яқинлашаверса, “Давлат тўнтариши…”дан бошлаб “Диндорларнинг Конституциявий тузумга тажовузи…” каби иборалар тез-тез ишлатила бошланади. Бу энг тепадаги идорадан мухолифатнинг баъзи гуруҳчаларига қадар инади.

Ўтган йилларда буни эшитавериб, қулоқлар ўрганиб кетган бўлса ҳам, фойдаси кимга ва зарари кимга эканлигини ҳеч ўйлаб кўрмадик. Ҳамма вақт фойдаси Каримовга бўлган ва бундан кейин ҳам унга бўлади. Шундай экан, ғоя фойдани олган одамдан келиб чиқади. Бу бизнеснинг қоидаси. Қолганлар ўйинчилар, бизнинг шароитда эса, олдиндан маълум бўлган ютқазувчи ўйинчилардир.

Каримов ўз атрофидаги қўрғонни мустаҳкамлаш учун ўзига қарши чиққан ҳар қандай гуруҳдан фойдаланади ёки шундай гуруҳни яратади. Шундай бўлиб келаётганини кўриб турибмиз. Агар бу сафарги сохта сайловдан олдин ҳам бирор гуруҳ бирор “томоша” қўйса, асло ажабланмайман. Чунки режим шунга интилмоқда ва ўйинчилар ҳам ўзларини кўрсатмоқдалар. Continue reading

Савол-Жавоб

savollarЗанжирбандлик

САВОЛ: Ўзбекистонда бугунги кунда ахлоқий тарбиянинг бузилиб бораётганини бутунлай иқтисодий қийинчиликка  боғлаш нотўғри эканлигини кўпчилик тан олади, албатта. Бу муаммонинг иқтисодий бўлмаган томонлари ҳақида ва уни ечишда (маънавий муҳитнинг маълум даражада ўрнига тушишига) қандай йўл тутиш кераклиги ҳақида фикрларингизни билдирсангиз.(Зокиржон).

ЖАВОБ: Аввало бу нарса иқтисодий муаммолар билан бевосита боғлиқдир. Айтганингиздек юз фоиз бўлмаса ҳам ўшанга яқин. Инсоннинг икки қорни бор. Биринчи қорин бошда ва уни тафаккур десак, иккинчи қорин қуйироқда ва у ошқозондир. Ҳар иккаласи ҳам “овқат” истайди. Аммо биринчисининг “овқати”-бу илм, китоблар, театр, кино, кундалик мулоҳаза, мутоала манбалари… яъни оддий қилиб айтганда маънавий эҳтиёж “таомлари”. Ошқозонни тўлдириш масаласи тафаккурда кўриб чиқилади ва шундан кейин керакли тадбир олинади. Continue reading

Зеҳниятга назар

uzbВатан ва тан

САВОЛ: Eвропага биринчи келишим, 6 ой бўлди, уйни, бола-чақани, юртни, чанг кўчаларни, дарахтларни соғиндим. Bунақа бўлади, деб ўйламагандим. Қисқаси, ўз уйим ўлан тўшагим, деган нақлга яна бир карра инондим. Бир кун ҳам ортиқ тургим йуқ, қора нон топсам ҳам ота-онам, юртимда бўлгим келаяпти. Бу нарсаларга қандай қарайсиз, ўз муносабатингизни билдиринг. (Ёрқин).

 ЖАВОБ: Саволга савол билан жавоб беришим мумкин: Агар ҳаётингиз учун таҳлика бўлмаса ва бир соат ҳам тургингиз келмаса, нима сизни ушлаб турибди, дарҳол йўлга чиқмайсизми? Лекин бундай савол бергим йўқ. Чунки кўпчилик Ғарбга келганда ана шундай ҳолга тушади. Аммо кейинчалик қолиб кетади ёки ватанга борганда туролмай ортга қайтади. Ҳаётимни қутқариш учун кетмаганимда қора нонни афзал кўриб ўтирган бўлардим. Ҳаётим таҳликага тушиши эса адолатни излаганим, ғуруримни бошқаларнинг оёқлари остига ташламаганим билан боғлиқ. Continue reading

Ўзгармаган мавзулар

kitobБизни биздан кўра яхши биладилар

САВОЛ: Президент Каримовнинг Ўрта Осиёдаги қўшни давлатларга совуқ муносабати, Ўзбек- Қозоқ муносабатларининг кескинлашуви, Тожикистонда миллатчиликнинг авжига чиқиши бу ютуқли қарталар албатта қачондир Россия томонидан ўйинга киритилиши шубҳасиз. Агар Ўрта Осиёни демократлаштириш учун қадам босилса (АҚШ ёки БМТ томонидан), Россия бу қарталардан фойдаланиб нотинчликни келтириб чиқариб, яна Тожикистондаги машъум 90-йилларни бошимизга солиш эҳтимоли ҳақида нима дейсиз? (Баҳром)

ЖАВОБ: Бундай эҳтимол ҳар қачон бўлган ва бундан кейин ҳам бўлади. Россия Ўрта Осиёдаги ҳукмронлигини йўқотмасик учун ҳар қандай ишга боради. Шундай шароит туғилганда Россия яна ўзимизникиларни ишга солади. Россиянинг Туркистонни ишғол қилиши ва Ленин инқилобининг илдизларига қарасангиз ўзимиздан чиққан манфаатпарастларнинг “таклифи”, мурожаатлари, ўйинга мойилликлари билан қонли юришлар келиб чиққан. Continue reading

Саволингизга жавоб

savollar“Амири кор”га келмоқчи бўлсангиз

САВОЛ: Мен Америкага бормоқчиман, у ерда бирорта одам менга ёрдам бериши мумкин-ми?(Қобилжон).

ЖАВОБ: Бу “ёрдам” калимасининг Америкада ва Ўзбекистонда икки хил маъно ташиганини ҳисобга олиб, сизнинг қандай ёрдам сўрашингизга боғлиқ.

Ўзбекистонда бир телефон қилиб, ўқишга киритиб қўйиш, ётоқ билан таъминлаш, имтиҳонлардан ўтмаганда домласига таъсир қилдириш каби тушунчалар ҳам “ёрдам”га киради.

Америкада эса “ёрдам”  биров нон-сувсиз, оч қолса уни бир муддат озиқ-овқат билан таъминлаш, янги кўчиб келган одамга қўлланилган кийим-кечак, мебел, товоқ-қошиқ тўплаб бериш, машинаси бўлмаса манзилига олиб бориб қўйиш тушунчаларини ўз ичига олади.

Бу нарса  маданиятдан эмас, балки турмуш талабидан келиб чиқади.  Чунки бу ерда одамлар якка, мустақил шахс сифатида етишган ва муаммоларини тинмай ишлаб ўзлари ҳал этадилар. “24/7” деган машҳур ибора бор. Бу дегани ҳафтанинг етти суткасида ҳам тинмай ишлаш дегани. Самарқандлик тожик дўстларимиз ҳазиллашиб Американи  “Амири кор” дейишади.  Бу-ишнинг, меҳнатнинг амри, йўли билан яшаш. Continue reading

Ўн йил олдинги гаплар

jahongir8061Ўзимиз билан ўзимиз…?

САВОЛ: Америкадаги ўзбеклар ўзаро учрашиб турасизларми?  (Маъруфжон).

ЖАВОБ: Интернет ҳақида ёзганимда бироз бўлсада вақт масаласига ҳам тўхталган эдим. Америкада одамлигимни йўқотмасдан яшайман деганларга бекорчи вақт, бўш вақт бўлмайди.

Бу ерда яшаш даражасини ўзингиз танлайсиз. Истасангиз ҳеч қаерда ишламасдан гадойлик билан ҳам кун кўриш мумкин. Ит ётиш, мирза туриш билан ҳам бу дунёдан ўтиб кетиш мумкин. Аммо ўз уй-жойингиз, қулай транспорт воситангиз, техник имкониятлардан фойдаланиш орзуингиз, ҳар йили дам олишга бориб келиш шароитингиз, Американи, дунёни томоша қилиш,  болаларни яхши олийгоҳларда ўқитиш ниятингиз  бўлса,  тинмай ишлаш керак. Чунки буларнинг ҳаммаси пул ва жуда катта пул! Шунинг учун ҳам бу ерда “вақт–пул” деган иборани тез-тез ишлатадилар. Бу масаланинг бир томони.

Иккинчи томони эса, хўш учрашувлар нима беради?  Қуруқ олди қочди гаплар, кейин орқаваротдан иғволар, бир-бирининг устидан бўҳтонлар уюштиришми? Бир-бири билан қучоқлашиб, бир-бирига қараб жилмайиб, бирга овқатланиб кейин бир-бирига душманлик қилишми? Табиийки буни сиёсат деб билгувчиларга масаланинг аҳамияти йўқ. Аммо нафсониятингиз ва ғурурингиз, ўз қарашингиз ва ўз йўлингиз бўлса бундай учрашувларга қўл силтайсиз. Continue reading

Зеҳният чорраҳаларида

uztvitИнтернет…

САВОЛ: Интернетдан қандай фойдаланасиз ва интернетни суиистеъмол қилаётганлар ҳақида нима дея оласиз? (Отабек).

ЖАВОБ: Интернет… жуда катта эркинлик майдони.

Ҳаётда ҳамма нарсанинг меъёрини билган одам ўз мақсадларига эриша олади. Интернетни ҳам суиистеъмол қилмаслик керак.  Интернетга муккасидан кетган эмасман. Иш юзасидан ва қизиқиш юзасидан кириб тураман ва бу кўп вақт олмайди. Принцип сифатида чатлар ва меҳмонлар китобларида қатнашмайман. Ишим ва хавфсизлик ҳам бунга имкон бермайди. Қолаверса, у ердаги меҳнат сувга оқади, йўқ бўлиб кетади. Сарфлаган вақтингиз, чатнаган асабингиз қолади. Олтин бериб, ахлат олган бўласиз.

Интернетдан фойдаланиш умумий вақт билан ҳам боғлиқ. Икки жойда ишлайман. Ҳафтада камида 60 соатлик расмий ишим бор ва вазифамни бировларга юкламасдан бажарадиган одатим бўлгани учун деярли бўш вақт йўқ.  Уйда эса ижодий ишларга кўпроқ вақт ажратаман.  Филмлар кўриш, янги чиққан китобларни ўқиш ва оила юмушлари дегандай… вақт етмай қолади. Шу боис хабар оғирликли вебсаҳифаларга обуна бўлганман ва улар ҳар кунги янгилик, таҳлилларни электрон почтамга юборадилар. Бу веб саҳифалараро “югуриб” юрмаслик учун катта имконият. Continue reading

Саволга жавоб

kitob-jmКитоблар…

САВОЛ: Китобларингиз қайси мамлакатларда чиққан? (Ойсара).

ЖАВОБ: Албатта, китоб чиқиши муҳим воқеа эмас. Балки китобнинг нима ҳақдалиги муҳим. Бугунга қадар миллионлаб, балки триллионлаб китоблар нашр этилган. Аксари жуда силлиқ, оби-тобида ёзилган. Масалан, Сталиндан Ислом Каримовга, Муборакдан Қаддофийга, Саддамдан Брежневгача минглаб золимлар номидан чиққан ва маҳорат билан ёзилган қанчадан қанча китоблар бор. Ё бўлмаса уларга хизмат қилган, уларнинг маддоҳлари битган қанчадан-қанча китоблар чиққан. Уларга қулай ва йўл очиқ. Асрлардир шундай бўлиб келган. Continue reading