Дилдаги гаплар

Umr yo'ldoshim bilan Istanbulda. 2013 yil. Dekabr.

Umr yo’ldoshim bilan Istanbulda. 2013 yil. Dekabr.

Умид Сизни янги йўлларга, янги йилларга бошласин!

Мана яна бир йил ўтиб кетди.
Орзулар, ниятларимиз ортидан қувиб юрибмиз. Оиламиз учун бу йил яхши келди. Жуда кўп яқинларимиз билан дийдорлашиш насиб этди. Тангри таоллога ёққан томонларимиз бор эканми ажрини кўрдик. Шукур!

Бизга ҳамният бўлган, яхши кунларимиз, байрамларимиз, тўйларимизда бизни қутлаган, қувончимиздан қувонган барча дўстларга, қора кўзлар, ширин сўзлар соҳибларига оиламиз номидан, чин қалбдан миннатдорчилик билдирамиз. Сизларнинг ҳам яхши кунларингизда яхши гаплар айтиш насиб этсин бизга!

Биз ватандан олисда эмин-эркинмиз.
Лекин Ўзбекистонда ҳали эркинлик йўқ!
Ҳали ҳам зулм тахтни ишғол этган! Continue reading

Istanbul-2013 yil, dekabr

Қисқа сатрлар

zindonВатанда гадосан, Ватанда гадо!

Алданишга мойил ўзбек шоири,
Бир орден букади алиф қаддини,
Шеъру дили бошқа, бошқа зоҳири,
Гўрков чизиб берар охир ҳаддини.

Алданишга мойил ўзбек ҳофизи,
Шоҳнинг кўкрагига бошини қўяр.
Ҳақ истаб чиқса гар ўғли ё қизи,
Бир унвон хотири кўзини ўяр.

Алданишга мойил ўзбек рассоми,
Тиллақош медалга дунёсин сотар,
Эгнида жандами, қўлда ҳассоми?…
“Мона Лиза” билан қовушиб ётар. Continue reading

Савол-Жавоб

kitobТўйи мавзу эмас, азаси мавзу

САВОЛ: Кейинги йилларда юз бераётган даҳшатли воқеалар дунёнинг охири келганидан белги эмас-ми? (Рустам).

ЖАВОБ: Oптимистман. Менимча “Дунёнинг охири келмоқда”, дейиш бу келажакдан умидни узишдир. Лекин Дунёнинг охири келиб-келмагани бизнинг қўлимизда эмаслигини ва бизнинг қарашларимизга боғлиқ бўлмаганини ҳисобга олсак, яна Яратганнинг ўзи билади.

Кейинги йилларда юз берган даҳшатли фожеалар, офатлар, ҳалокатлар Дунё пайдо бўлганидан бери у бошидан кечирганлари олдида ҳеч нарсадек гап. Қора денгиз остида қолган мамлакатдан бошлаб, Орол тагида кўмилган шаҳарга қадар қанчадан-қанча офатларда миллионлаб одамлар йўқолиб кетганлар. Зилзилалар, кўчкилар ва ниҳоят тинимсиз урушлар…

Фақат бугун дунёнинг бир бурчагида сув икки кишини оқизиб кетса ҳам дарҳол хабарини эшитамиз. Continue reading

Ўзгармаган мавзулар

barmoqҚувониш керак бундан

САВОЛ: Бугун хусусий сайтлар кўпаймоқда, ўқувчиларингиз сони камайиб кетишидан чўчимайсиз-ми? (Саодат).

ЖАВОБ: Йўқ. Интернет-бу ҳам танлов. Юзтасини кўриб биттасини танлайсиз. Шу нуқтаи назардан мустақил ва хусусий веб саҳифалар қанча кўп бўлса, шунча яхши. Ўзим доим ёшларга мурожаат қилиб, хизматни веб саҳифа очишдан бошланг, деб айтиб келмоқдаману нега энди уларнинг кўпайишидан чўчир эканман?

Веб саҳифалар кўпайса, уларни ёпиб қўйиш қийинлашади. Қолаверса, турли фикрлар ва турли қарашлар кўпаяди ва бу ҳурфикрлиликка, қул бўлмасликка йўл очади. Continue reading

40 кун Туркияда

2013_10_12_Istanbul (8)4. Чизгилар

Мирзо Улуғбекнинг замондош ва илмдоши  даниялик Тихо Браҳе йигитлик чоғида дўсти билан баҳслашиб қолади. Баҳс даҳанаки жангга айланиб, охири улар дуэлга чиқадилар. Дўсти қилич билан Тихонинг бурнини кесиб ташлайди.

“Энди осмонга қараб яшайдиган бўлдинг, ерга қаролмайсан,  қолаверса энди ҳид ололмайсан”,-деган экан “дўсти”.

Дунёнинг ишларини қарангки, Тихо рамзий маънода кўкка қараб яшаган ва даврининг кучли астрономик жадвали-харитасини тузган. Космосдаги ҳаракат системасини асослаб берган Кеплер уни устози аввалин деб билган. Кеплернинг ёзишича,  олтин бурун тақиб яшаган Тихо ўлаётган пайтда “Бурнимни кесган дўстимга раҳмат, бўлмаса вақтимини ҳид олиш кемирарди” деган экан.

Рақибига  шу тарзда кинояли раҳмат айтиш ўзимида ҳам бор. Continue reading

“Boshqa dunyo” kitobidan boblar

14.Hadik

-Azizlar, Xudoga shukur o’zimizning mustaqil vatanimiz va aziz yurtboshimiz bor. Garchi Amerikada mardikor bo’lib yurgan bo’lsakda ana shu tuyg’ular bilan yashaymiz. Men o’zim juda katta olimlar sulolasining a’zosiman. Oilamizdan men kabi fan doktorlari juda ko’p chiqqan. Taqdir taqozosi ekan, mana besh-olti yildan beri Amerikada yuribman. Mehnatning oq-qarosi yo’q. Kuchimiz etgancha ishlab u yo’qda qolgan oilamizga etkazib turibmiz. Meni quvontiradigan yana bir narsa bugun shogirdlarimizni Qozog’istonda, Rossiyada, Avropada va mana Amerikada ham uchratish mumkin. Shu erda atrofimizda ham shogirdlarimiz o’tirishibdi. Kelin ham shogirdimiz. Kelin-kuyovga arzimas  bir hadya olib kelganmiz…

O’zbekistonlik  bu professor majlisda emas, to’yda nutq so’zlayotganini payqadingiz. Kelinning ustozi ekan. Bu erdagi to’ylar qiziq. Gapirgan odamni deyarli hech kim eshitmaydi. Chunki kimdir gapirayotgan paytdagina sal tinchlik bo’ladi va odamlar yonlaridagilar bilan hol-ahvol so’rashib ulguradilar. Bo’lmasa musiqa sasining balandligi va hammaning o’rtaga chiqib o’ynashidan hol-ahvol so’rashga ham  imkon bo’lmaydi. Continue reading

40 кун Туркияда

2013_10_12_Istanbul (12)3.“Кемани Америка қўриқламоқда”

Тўйга келувчилар тўрт жойда тўхташди. Биттаси Истанбулнинг Авропа қисми Таксимда ва қолган учтаси Осиё қисми Кадикўйда. Бири соҳилнинг ёнида бўлса, қолган иккитаси Бўстончи томонда. Истанбулда яшаб, ишлаб юрганлардан ҳам билганларимизни таклиф қилдик.

Кема Ҳайдарпошша истасёнида кутиб тураркан, меҳмонлар порт қўналғасидан ташқарига чиқишга иккиланиб қолганларини сездик. Орадан беш-ўн дақиқа ўтиб, гуриллаб чиқиб келишди.

Уларни бошлаб келаётган йигит бироз хафа қиёфада эди.

-Тинчликми?

-Кимдир “Кемани ўзбек миршаблари билан турк полицияси босмоқчи. Ҳаммани ушлаб кетишади” деб гап тарқатибди. Буларни кўндирдим, лекин яна бир гуруҳ келолмай турибди,-деди у. Continue reading

40 кун Туркияда

Истанбул “истасён”лари

istanbul_2013tuy (43)2.Роҳатилуқум

Туйга тайёргарлик ва тўйдан кейинги кунларда қадрдон Туркия ҳаётида бир қанча илкларни, бошқача айтганда ўзим учун янгиликларни илғадим. Шулардан бири Туркияда сиёсий режимнинг бошқа қутбга йўналишидир.

Биз Каримов режимининг мухолифлари фақат Ўзбекистон учун модел қидирамиз. Кимдир Америка модели деса, кимдир Туркия модели бизга мос дейди. Ҳатто Хитой ва Авропани ҳам бир-бир “айланиб” чиқдик. Режимбошимиз эса ўзимизга хос ва ўзимизга мос йўлимиз бор, деб келди. Қарангки, у ҳақ бўлиб чиқмоқда. Биз Ўзбекистон учун Туркия моделини ҳавас қилиб юрганда Туркияда бизнинг модел томон одим отилмоқда.

1990 йилларда “Бизга президентлик бошқаруви бўлмайди, парламентар режим керак” дейилганда баъзилар “Бу депутатлар ўзларини ўйлашмоқда, буларнинг мақсадлари ҳокимиятни олишдан бошқа нарса эмас” дейишганди. Continue reading

40 кун Туркияда

Истанбул “истасён”лари

Sultonahmad-Turkiyaning yuragi

Sultonahmad-Turkiyaning yuragi

1.Бир ёй ва тўрт ёв

Биз русча орқали ўзлаштириб “станция” деймиз, турклар эса stasyon-стасён дейишади.

Умримиз учқур поезд. Турли “истасён”ларда баъзан кўпроқ, баъзан қисқа муддатга тўхтаб ўтади.

Истанбулдан аввалги марта ўтганимизда “поезд”имиз тўрт йилга тўхтаганди. Орадан ўн беш йил ўтиб, яна Истанбулга келдик – бу сафар 40 кун қолдик. Continue reading

20 yildan keyin

1993 yil.Istanbul.Eminonu.Yeni jami yonida. E'tibor qiling, eshik yopiq.

1993 yil.Istanbul.Eminonu.Yeni jami yonida. E’tibor qiling, eshik yopiq.

2013 yil. 10 dekabr. Istanbul.Eminonu.Yeni jami yonida. E’tibor qiling, endi eshik ochiq.

2013 yil. 10 dekabr. Istanbul.Eminonu.Yeni jami yonida. E’tibor qiling, endi eshik ochiq.

Savolga javob

2013 yil Noyabr oyida Istanbulda olingan surat. Yangi ochilgan Marmaray suv osti yo'lining kiraverishi.

2013 yil Noyabr oyida Istanbulda olingan surat. Yangi ochilgan Marmaray suv osti yo’lining kiraverishi.

“Sharq demokratiyasi”

SAVOL: “Sharq demokratiyasi” degan tushuncha asli bormi yoki bu ham manfaatlar uchun o’ylab chiqarilganmi? Sizningcha O’zbekistondagi va AQSh dagi demokratiya bir xil bo’ladimi? (Bahrom).

JAVOB: “Demokratiya” degani bu lotinchadan tarjima qilganda “Xalq boshqaruvi” deganidir. Agar kimdir demokratiyaning “Sharq usuli” deb gapirayotgan bo’lsa, demak u xalq boshqaruvini inkor etib, diktaturani targ’ib etmoqda.

Inkor etib bo’lmaydigan bir haqiqat bor. Demokratiyaning kamchiliklari ko’p, ammo bugun mavjud rejimlar orasida inson manfaatlariga eng yaqini shu.

Demak, nima uchun mavjudlari orasida eng mukammalrog’i bo’lganini inkor etib, boshqa narsani tavsiya qilishmoqda?

“Qurt egan olma shirin bo’ladi”, degan ahmoqona gap bor. Vaholanki  do’konga borgan biror kishi haliga qadar yaxshi olmalarni chetlab ayni pulga qurt egan olmani olgan emas. Aslida yuqoridagi gap “Olmaning yaxshisiga qurt tushadi” degan iborani hamma olmani o’zi eyishni mo’ljallagan bittasi o’zgartirgan varianti bo’lsa ne ajab?! Ya’ni demokratiya va “Sharq demokratiyasi” degani kabi.

Continue reading

“Boshqa dunyo” kitobidan boblar

Har bir haqida alohida hokoyalar yozishga arzugulik amerikalik-o'zbeklar davrasida

Har bir haqida alohida hokoyalar yozishga arzugulik yaxshi insonlar-amerikalik o’zbeklar davrasida

13.Begona birodarlar

Poytaxt Vashington alohida shtat ham emas, birorta shtatga ham kirmaydi. Shu nomda alohida shtat bor.  U Tinch okeni tomonda. Vashington shahri esa Atlantikaga yaqin-poytaxt, mustaqil shahar. Uncha boy emas. Chunki Amerika soliqlar hisobiga yashaydi. Soliqlarni esa shtatlar va federal hukumat yig’adi. Shuning uchunmikan, Vashingtonning ko’chalari o’ydim-chuqur, mashina qatnovi yomon, uy-joylar eski. Lekin yangi va yaxshi uylari ham bor, juda qimmat turadi. Bu shaharda boy odamlar anchagina. Shunga qaramay, Oregondek joydan ko’chib kelgan uchun ilk taassurot-g’arib shaharga o’xshaydi.

Aksariyat odamlar Vashingtonda ishlagan bilan bu shaharni o’rab turgan Virjiniya va Meriland shtatlarida yashashadi. Shahar va shaharni o’rab olgan joyni Metropolitan mintaqasi deyishadi. AQShga Afg’oniston, Turkiya orqali ko’chib kelgan 140-150 o’zbek oilasi ham mintaqaning Virjiniya qismida yashaydi. Bu joyni Shimoliy Virjiniya deyishadi.

Continue reading