UzTvit

uztvitPulnora

“Pulnoraning chet ellardagi mulkini tortib olishibdi!”
“Quvonmang, u sizning qolgan mulkingizni tortib oladi.”
XXX
“Eshitdinglarmi, Pulnoraning chet ellardagi mulklarini bosishibdi.”
“O’zini-chi?”
XXX
“Ko’rayapsizlarmi otam qanday o’ynab beryapti?”
“Undan keyin navbat sizgami?” Continue reading

Сиёсий сатира

stulТуғилган кунлари муборак бўлсин!
Бугун бир ўзбекнинг суҳбатини эшитдим. Қойил қолдим. Мазмунини бир неча сатрга солдим, сиз ҳам қойил қолмасангиз, айтинг.
-Ҳокимлар порахўр, айниқса вилоят ҳокимлари.
-Президент девонида пора олмайдиган одам қолмаган.
-Миллий Хавфсизлик хизмати-халқнинг душмани
-Ички ишлар вазирлигида битта ҳам виждонли одам йўқ.
-Бош вазир бош қарочи, вазирлар эса мамлакатни ўпирган юҳолар.
-Телевидениени кўрсам, кўнглим айнийди.
-Газеталар ҳатто ҳожатхонада ҳам қўлга олишга арзимайди. Continue reading

Нофизийдан нома

stulҲўкизм
Ҳўкизга осонмас. Бичилган. Ёнида сигир-мигири йўқ. Охурида қуруқ хашак. Гир-гир гиргиттонлари бору гириллашдан нарига ўтишмайди. Ҳаётидан норози, гоҳ чўккалайди, гоҳ  ҳўк..ҳўк.. ҳўккалайди.

Молхонаси ҳашаматли. Бетондан. Қочмасин деб ҳамма тарафига йўғон панжара тортилган.

Унга сув-пув олиб кирувчилар эҳтиёт бўлишади. Феъли нозик. Шохи чақалоқнинг дингилчасидек бўлса ҳам, калласи катта. Арқонни уза олмасада қаттиқ пишқиради.

Осмондан қуш ўтиб кетиб, томга “пит” этиб бир нарса тушса, эсдан оғади. Жуда ҳушёр.

Яғирини эшикнинг қиррасига қашлаганда, “ғийқ” деган овоз эшитилса, кўзлари кариснинг косасига айланади.

Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (10)

soyaOTBOYNIK

Amriqodan vatanga qaytish oldida azgina “ko’ki”dan karmanga solmoqchi bo’ldim. Nyu Yorkda yigitlar:
-Aka “stroybayt”da ishlash qo’liyizdan kelsa, yuring, ishdan keyin “ko’ki”ni yaraqlatib -jaraqlatib naqd sanab beradi,-deb qolishdi.
O’libmanmi, bormay? Bolaligimda hovlimizni paxsa bilan o’raganda men ham loy tepgandim. O’shanda “tepishga usta ekansan”, deb ustaning o’zi maqtagandi. Shuni eslab yigitlarning qulog’iga tepdim:
“Liboy ish bo’lsa bajaraman, eng katta ustadan oq fotiha oganman!”
Yigitlar “Oshin bulvar”da to’planib turar ekan, “Koni ayland” degan tomondan bittasi “marshrutni taksi”da kelib, terib olarkan.
-Bratan, yangi keldingizmi, Samarqanddanmisiz?
-Yo’… Toshkandanman.

Sho’tta xato qibman. Agar samarqandlik bo’lsam, nasiyaga ob borarkan. Boshqa joyliklarga:
-Aka, peshnihod,-der ekan.
-Bu nima deganingiz, uka?
-Avval “ko’ki”dan uchtasini cho’zing, degani. Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (9)

kitobOq terakmi, ko’k terak?

Iltimos, siyosat, din va sevgi haqida yozishimni kutmang ham, yoz deb qo’limdan tutmang ham. Aqli mixlar-mashoyixlar nima degan? Bu uchta masalada og’zingni yirma, bekorga gapirma, bahsga kirma, juningni qiy, tilingni tiy! Agar ko’rpani sirsang, bahsga kirsang, onangni Puchqo’rg’ondan, otangni Kuchqo’rg’ondan ko’rsatishadi. Xo’sh, oq terakmi, ko’k terak, bizdan sizga nima kerak?

Aqli mixlar-mashoyixlar avval kavob topishgan, keyin birgalashib bunga javob topishgan.
1.Siyosatga qarshi bosh ko’tarmaysan, osh ko’tarasan, faqat bo’yinsunasan.
2.Din haqida gap ochilsa, tappa gungsan, latta mungsan, faqat eshitasan.
3.Sevgi masalasida imi-jimida harakat qilasan, bo’lmasa uloqni quloq olib ketadi.

Bu ming yillik gap. Bilmagan odamning o’zi yo’q, O’zbeklarning orasida. Chetda bilishmas ekan. Amriqoda ko’zlarim ting bo’lib ko’rdim, quloqlarim ding bo’lib eshittim, din haqida bahslashaverib hammasi dindorga aylanib ketibdi. Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (8)

saylovTO’FON

Niagaradan eshakday horib-sorib qaytarkanmiz, oshnam bir do’stinikiga boshladi. Tavba qildim, eshak desam, eshakka yo’liqdim. Eshikning bir tomoniga eshak, ikkinchi tomoniga filning surati ilib qo’yilgan. Oshnamning oshnasi bizni qarshi olarkan, eshakka tikilib qolganimni ko’rib, “hm” deganday bosh silkitdi. Nimadir demoqchi edi, ammo kaminangiz yodimga tushgan bitta latifani ayta boshladi. Aytib olsam, aytib oldim. Bo’lmasa esdan chiqib qoladi. Esxaltaning og’zi ochildimi, oltinni olishim kerak. Aks holda ninaning dumiga aylanadi. Topolmay yuraman..

Oshnamga “Tarjima qil”, dedimda latifani qo’yib yubordim:
Bir kishi eshakni xalacho’plab kelayotsa, yo’lda mirshab to’xtatibdi.
“Dakumetingiz?”
“Dehqonman, manda dokunet nima qiladi?”
“Birinchidan, dokunet emas, dakumet, ikkinchidan, dakumet bo’lmasa, jarimani kimga yozaman, eshakkami?”
“Uka, qo’ying shuni eshakka emas, menga yozing, eshak hali yosh”
“Bu nima deganingiz?” Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (7)

askiyaFan-fara

Amriqoda “kultur shok” degan gap bor ekan. Bu degani orzular diyoriga kelgan har qanday odam boshqa madaniyatning to’riga ilinib, shokka tushadi. Shokdan komaga o’tganlar ham tiqilib yotibdi. Lekin biznikilar orasida shokni shokillatib tezda amriqolik bo’lishga ulgurganlari ham topiladi.

Shundaylardan bittasi katta xolamning eriga jiyan tushadigan, bolalikdagi do’stim Qoraboydir. Uni topishim bilan hazillashib nomini inglizchaga tarjima qilib yubordim. U bir sakrab qo’li bilan og’zimni yopdi:

-Mumkin emas, bu so’zni aytish mumkinmas,  ja aytging kelsa “n.” harfi deyishing mumkin!

-Bizda qora tanlilarni…,-deb ulgurdim, u yana og’zimni yopdi va:

-Bilaman “n.” deysizlar, bilaman, lekin bu yerda mumkin emas, bildingmi, og’zingni yirtib orqangga  tikib qo’yishadi,-dedi.

Keyin u menga nima mumkinu nima mumkin emasligini o’ragata boshladi:

-Bittasini orqavarotdan buralab so’kking kelsa “f”. deb qo’yasan.

-Hamma so’kishlar bitta harflikmi? Bir nechta harfliklari yo’qmi? Masalan uch harf?

-Sizlardagi “uch harf” bu yerda ham “uch harf”, faqat uni aytsang  baloga qolasan, seni ham “uch harf” deb orqangga iliqishadi. Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (6)

nargizPIRYOD

Amerika o’zimizning “Amir aka” degan gapdan kelib chiqqanini bugun butun dunyo biladi. Bilmaganlar bilib qo’ysin.

Zotan dunyoda birinchi o’zbeklar paydo bo’lgan, ikkinchi o’zbek tili va qolganlarning hammasi uchinchi.

Men bilan tortishmoqchimisiz? Yutqazasiz. Dalillarim dalalarni bosib yotibdi. Nechta kerak? Toqatni to’qillatib turing.

Bundan ming yillar oldin safarga chiqqan o’zbek gasterbayterlari aylanib-aylanib bitta joyga kelib qolishibdi. Ularni nimadir chaqaveribdi.

Ha, endi bir qarich joyda sakkiz kishi yotgandan keyin nima bo’ladi? Kechasi bilan hamma:
“Bu nima?”, “Bu nima?” deb baqirarmish.

Oxiri bitta o’zbek gasterbayter xurrakni kesibdida: Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (5)

bbTrashkent

Nyu York safarimni davom ettirib, “Eskijuva” nomini olgan Brayton Bichga bordim. Eskijuva bir paytlar Toshkanning “yuragi” edi. 24 soat tinmasdan “yurardi”, kecha-kunduz gupillab turardi.

Brayton Bich biznikilar urushlarsiz bosib olgan Bruklinning “jigari” ekan. Bir jigarki, serroz bo’lishiga oz qolgan. Hamma yog’i idrab to’kila boshlagan, axlatxonaga aylangan “jigar”, ustidan eskirib ketgan poezdlar taqa-taqa ezib o’tadigan “jigar”.

Samarqandliklar “Jigar jigar ast, digar digar ast” degan gapni shu joyda to’qigan bo’lishsa kerak? Hamma bir-biriga jigar, hamma biriga digar bu yerda.

Bizga nima? Ho’kiz bo’lsin sut bersin, chinor bo’lsin tut bersin.

Bitta do’konning eshigini sharaqi ochib ichkariga kirdim. Odamning olasi tugul, bolasi ham ko’rinmaydi. Xuddi maskali ninzalar hozirgina chiqib ketgandek sukunat. Birdan prilavkaning orqasida kalla ko’rindi.

-Xabaryu!-dedim.

Amriqoda hamma bir biriga yo “Xabaryu” yoki “Xavdudu” derkan.

Kalla birdan gavdaga aylandi va ishonasizmi yo’qmi, o’zbekcha javob qildi:

-Bugun hech qanaqa xabar yo’! Gazit hafatada bir chiqadi. Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (4)

   qizilsultonKarmanizm

Yetmish yetti yil qulog’imizga “kommunizm” so’zini var-var, tar-tar suqishdi. Bu so’z qulog’imizdan g’irillab o’tib, kallamizga in qurdi. Komyuter virusiga o’xshab kallamizdan sallamizga, sallamizdan yallamizgacha o’rab oldi. Chirmoviqning ichida qoldik. Yo’q, o’rgimchak uyasida. Lekin “bechoraga bekor-a” degandek yo’lini topib spaydermenga aylandik. Tomdan-tomga shuv etib o’tib ketamiz.

Bugun Toshkanda, ertaga Nyu Yorkda. Hammaning og’zi Atlantika okeanidek osmonga ochilib qolgan.

Bir dumalab yangi mafkura – pulni kura-kura yo’lini topdik.  Kechirasiz, topdingiz. Topag’onsiz-ku! “Kommunizm” o’rniga “karmanizm” qurdingiz, Islom ota!

Nyu York vokzalida oyoqning ustiga tayoqni qo’yib shu haqda o’ylarkanim, devorga osib qo’yilgan dilbezordan Xitoyni ko’rsatib qoldi.

Birdan Islom otaning bu mamlukot bilan tuzgan shartnomai zartnomasi yodimga tushdi. 4.5 milliard dollarlik gaz yetkazib berishimiz kerak ekan. Buni eshitgan korchalon-morchalonlar darrov Urusiyatga qo’shimcha o’n mingta “Burjuyka” zakaz qilishibdi.  Hov aqli tanqislar nega O’zbekiston aholisini buncha kam deb o’ylaysizlar? Xitoyga shuncha gazni bersa, o’n minggina xonadon begaz qoladimi? Axir butunlay O’zbekiston begaz qoladiku? Xuddi qishning qoq chillasida bo’lgani kabi. Shuning uchun shagom marsh, “Burjuyka”ni millionlab zakaz qillaring! Go’laxiy nima deb xirgoyi qilgandi? Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (3)

kitobGo’laxi

Aylanib-saylanib, avtobusda oyoqlarim uxlab-muxlab Nyu Yorkka yetib keldim.

Birinchi qilgan ishim mahallamizdan bu shaharga kelib, o’rnashib qolgan sinfdoshimni qidirish bo’ldi. Unga sim qoqdim. Hazillashib “Toshkandan telefon qivomman” dedim. Odatdagidek uning jag’i shalop etib tizzasiga tushdi:

-Haliyam beshinchi tramvayga osilib Toshkanda yuribsanmi? Ketmaysanmi u pivoning bo’tqasi bosgan shahardan. Mana bu yoqqa kel, mashina desang mashivotti, uy desang qalashivotti, ovqat desang achivoti, yesang oldingda, yemasang ham oldingda…

Sinfdoshim vaysab tursin, sizga nega “Toshkandan telefon qivomman” deganimning sababini aytay. Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (2)

soyaTAQQOS

Paqqosdan keyin taqqos deydilar. Amriqo ajabtovur-sajabtovur mamlakat ekan. Kecha mashinada ketayotsak “xumkalla odamlarga oid xabarlar”ni eshittik. Do’stim piqir-piqir, shiqir-shiqir kula boshladi. “Ingliz tilini bilmay o’l, do’stingni nazarga ilmay o’l”, dedim o’zimga o’zim.

Mana endi undan “Nimaga kuldingiz, menga ham aytib bering”, deb so’rashim kerak, unga yalinishim-salinishim kerak. Balki u baloni ham tushinmagandir? Menga o’zini ko’rsatish uchungina kulgandir?

Uni sirtmog’ida bo’g’moqchi bo’ldim. Endi savolga yutingandim, uning o’zi gap boshladi. Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (1)

mashinalarDO’ST

Hozir Amriqo safaridaman. Do’stimning uyidagi kompyuterdan “Facebook”dagi sahifamga kiraman, desam mezmon qarshilik qildi. Jonim halqumimga keldi. Mehmon otangdan ulug’, do’sting tog’angdan degan gap bor, nega qarshilik qilasan?

Yuziga qarab shunday deb yuborishim mumkin edi, ammo u ham ters-qo’rs odam, shartta-shurtta eshikni ochib, zahrini sochib ko’chani ko’rsatsa nima qilaman? Tilimni tishladim.

Mayli chidab turay. Uch-to’rt kun ishdan qolib, moshinasiga mindirib u yoq-bu yoqni tomosha qildirdi, restoranlarga olib bordi, yana bir-ikki kun dollarining belini sindiraylik, so’ng xayr-xo’sh, endi men bo’sh!

Ketganimdan keyin bir narsani bahona qilib, orani uzaman. O’z nomim bilan yozsam omi odamlar “tuzini yeb tuzligiga tufuribdi” deyishadi. Yo’lini topib buni yasayman.

Hali sanmi “Facebook”dagi sahifamga kirishga qarshilik qiladigan? Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (10)

mushtumОТБОЙНИК

Амриқодан ватанга қайтиш олдида азгина “кўки”дан карманга солмоқчи бўлдим. Нью Йоркда йигитлар:
-Ака “стройбайт”да ишлаш қўлийиздан келса, юринг, ишдан кейин “кўки”ни ярақлатиб -жарақлатиб нақд санаб беради,-деб қолишди.
Ўлибманми, бормай? Болалигимда ҳовлимизни пахса билан ўраганда мен ҳам лой тепгандим. Ўшанда “тепишга уста экансан”, деб устанинг ўзи мақтаганди. Шуни эслаб йигитларнинг қулоғига тепдим:
“Либой иш бўлса бажараман, энг катта устадан оқ фотиҳа оганман!”
Йигитлар “Ошин булвар”да тўпланиб турар экан, “Кони айланд” деган томондан биттаси “маршрутни такси”да келиб, териб оларкан.
-Братан, янги келдингизми, Самарқандданмисиз? Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (9)

aldarkusaОқ теракми, кўк терак?

Илтимос, сиёсат, дин ва севги ҳақида ёзишимни кутманг ҳам, ёз деб қўлимдан тутманг ҳам. Ақли михлар-машойихлар нима деган? Бу учта масалада оғзингни йирма, бекорга гапирма, баҳсга кирма, жунингни қий, тилингни тий! Агар кўрпани сирсанг, баҳсга кирсанг, онангни Пучқўрғондан, отангни Кучқўрғондан кўрсатишади. Хўш, оқ теракми, кўк терак, биздан сизга нима керак?

Ақли михлар-машойихлар аввал кавоб топишган, кейин биргалашиб бунга жавоб топишган.
1.Сиёсатга қарши бош кўтармайсан, ош кўтарасан, фақат бўйинсунасан.
2.Дин ҳақида гап очилса, таппа гунгсан, латта мунгсан, фақат эшитасан.
3.Севги масаласида ими-жимида ҳаракат қиласан, бўлмаса улоқни қулоқ олиб кетади.

Бу минг йиллик гап. Билмаган одамнинг ўзи йўқ, Ўзбекларнинг орасида. Четда билишмас экан. Амриқода кўзларим тинг бўлиб кўрдим, қулоқларим динг бўлиб эшиттим, дин ҳақида баҳслашавериб ҳаммаси диндорга айланиб кетибди. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (8)

saylovТЎФОН

Ниагарадан эшакдай ҳориб-сориб қайтарканмиз, ошнам бир дўстиникига бошлади. Тавба қилдим, эшак десам, эшакка йўлиқдим. Эшикнинг бир томонига эшак, иккинчи томонига филнинг сурати илиб қўйилган. Ошнамнинг ошнаси бизни қарши оларкан, эшакка тикилиб қолганимни кўриб, “ҳм” дегандай бош силкитди. Нимадир демоқчи эди, аммо каминангиз ёдимга тушган битта латифани айта бошлади. Айтиб олсам, айтиб олдим. Бўлмаса эсдан чиқиб қолади. Эс халтанинг оғзи очилдими, олтинни олишим керак. Акс ҳолда нинанинг думига айланади. Тополмай юраман..

Ошнамга “Таржима қил”, дедимда латифани қўйиб юбордим:
Бир киши эшакни халачўплаб келаётса, йўлда миршаб тўхтатибди.
“Дакуметингиз?”
“Деҳқонман, манда докунет нима қилади?”
“Биринчидан, докунет эмас, дакумет, иккинчидан, дакумет бўлмаса, жаримани кимга ёзаман, эшакками?”
“Ука, қўйинг шуни эшакка эмас, менга ёзинг, эшак ҳали ёш”
“Бу нима деганингиз?”
“Айтдимку, бу ҳали ёш, дакунетига кир тушмасин, улғайса мелисаликка қўяман” Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (7)

mushtumФан-фара

Амриқода “култур шок” деган гап бор экан. Бу дегани орзулар диёрига келган ҳар қандай одам бошқа маданиятнинг тўрига илиниб, шокка тушади. Шокдан комага ўтганлар ҳам тиқилиб ётибди. Лекин бизникилар орасида шокни шокиллатиб тезда амриқолик бўлишга улгурганлари ҳам топилади.

Шундайлардан биттаси катта холамнинг эрига жиян тушадиган, болаликдаги дўстим Қорабойдир. Уни топишим билан ҳазиллашиб номини инглизчага таржима қилиб юбордим. У бир сакраб қўли билан оғзимни ёпди:

-Мумкин эмас, бу сўзни айтиш мумкинмас,  жа айтгинг келса “н.” ҳарфи дейишинг мумкин!

-Бизда қора танлиларни…,-деб улгурдим, у яна оғзимни ёпди ва:

-Биламан “н.” дейсизлар, биламан, лекин бу ерда мумкин эмас, билдингми, оғзингни йиртиб орқангга  тикиб қўйишади,-деди.

Кейин у менга нима мумкину нима мумкин эмаслигини ўрагата бошлади:

-Биттасини орқаваротдан буралаб сўккинг келса “ф”. деб қўясан. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (6)

nargizПИРЁД

Америка ўзимизнинг “Амир ака” деган гапдан келиб чиққанини бугун бутун дунё билади. Билмаганлар билиб қўйсин. Зотан дунёда биринчи ўзбеклар пайдо бўлган, иккинчи ўзбек тили ва қолганларнинг ҳаммаси учинчи. Мен билан тортишмоқчимисиз? Ютқазасиз. Далилларим далаларни босиб ётибди. Нечта керак? Тоқатни тўқиллатиб туринг.

Бундан минг йиллар олдин сафарга чиққан ўзбек гастербайтерлари айланиб-айланиб битта жойга келиб қолишибди. Уларни нимадир чақаверибди. Ҳа, энди бир қарич жойда саккиз киши ётгандан кейин нима бўлади? Кечаси билан ҳамма:
“Бу нима?”, “Бу нима?” деб бақирармиш. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (5)

aldarkusa1Трашкент

Нью Йорк сафаримни давом эттириб, “Эскижува” номини олган Брайтон Бичга бордим. Эскижува бир пайтлар Тошканнинг “юраги” эди. 24 соат тинмасдан “юрарди”, кеча-кундуз гупиллаб турарди.

Брайтон Бич бизникилар урушларсиз босиб олган Бруклиннинг “жигари” экан. Бир жигарки, серроз бўлишига оз қолган. Ҳамма ёғи идраб тўкила бошлаган, ахлатхонага айланган “жигар”, устидан эскириб кетган поездлар тақа-тақа эзиб ўтадиган “жигар”. Самарқандликлар “Жигар жигар аст, дигар дигар аст” деган гапни шу жойда тўқиган бўлишса керак? Ҳамма бир-бирига жигар, ҳамма бирига дигар бу ерда.

Бизга нима? Ҳўкиз бўлсин сут берсин, чинор бўлсин тут берсин.

Битта дўконнинг эшигини шарақи очиб ичкарига кирдим. Одамнинг оласи тугул, боласи ҳам кўринмайди. Худди маскали нинзалар ҳозиргина чиқиб кетгандек сукунат. Бирдан прилавканинг орқасида калла кўринди. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (4)

mushtumКарманизм

Етмиш етти йил қулоғимизга “коммунизм” сўзини вар-вар, тар-тар суқишди. Бу сўз қулоғимиздан ғириллаб ўтиб, калламизга ин қурди. Комютер вирусига ўхшаб калламиздан салламизга, салламиздан ялламизгача ўраб олди. Чирмовиқнинг ичида қолдик. Йўқ, ўргимчак уясида. Лекин “бечорага бекор-а” дегандек йўлини топиб спайдерменга айландик. Томдан-томга шув этиб ўтиб кетамиз. Бугун Тошканда, эртага Нью Йоркда. Ҳамманинг оғзи Атлантика океанидек осмонга очилиб қолган. Бир думалаб янги мафкура – пулни кура-кура йўлини топдик.  Кечирасиз, топдингиз. Топағонсиз-ку! “Коммунизм” ўрнига “карманизм” қурдингиз, Ислом ота! Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (3)

aldarkusa1Гўлахи

Айланиб-сайланиб, автобусда оёқларим ухлаб-мухлаб Нью Йоркка етиб келдим. Биринчи қилган ишим маҳалламиздан бу шаҳарга келиб, ўрнашиб қолган синфдошимни қидириш бўлди. Унга сим қоқдим. Ҳазиллашиб “Тошкандан телефон қивомман” дедим. Одатдагидек унинг жағи шалоп этиб тиззасига тушди:

-Ҳалиям бешинчи трамвайга осилиб Тошканда юрибсанми? Кетмайсанми у пивонинг бўтқаси босган шаҳардан. Мана бу ёққа кел, машина десанг машивотти, уй десанг қалашивотти, овқат десанг ачивоти, есанг олдингда, емасанг ҳам олдингда…

Синфдошим вайсаб турсин, сизга нега “Тошкандан телефон қивомман” деганимнинг сабабини айтай.

У ҳаммомда гўлахи эди. “Гўлахий” тахаллуси билан шеърлар ҳам ёзган. Зўрлари ҳам бор, мана бунақа: Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (2)

mushtumТАҚҚОС
Паққосдан кейин таққос дейдилар. Амриқо ажабтовур-сажабтовур мамлакат экан. Кеча машинада кетаётсак “хумкалла одамларга оид хабарлар”ни эшиттик. Дўстим пиқир-пиқир, шиқир-шиқир кула бошлади. “Инглиз тилини билмай ўл, дўстингни назарга илмай ўл”, дедим ўзимга ўзим. Мана энди ундан “Нимага кулдингиз, менга ҳам айтиб беринг”, деб сўрашим керак, унга ялинишим-салинишим керак. Балки у балони ҳам тушинмагандир? Менга ўзини кўрсатиш учунгина кулгандир? Уни сиртмоғида бўғмоқчи бўлдим. Энди саволга ютингандим, унинг ўзи гап бошлади.
Орегон деган жойда биттасини бошқаси уйга қамаб қўйибди. Бундан шубҳаланган қўшниси секин девордан тушиб, мўралаб-сўралаб пойлабди ва қамаб қўйилган одамни кўриб, ишонч ҳосил қилгач, полицияга “Айфон” урибди. Формадагилар “жи-жу” билан келиб, сўроқ-суруқдан кейин қўшнини ушлаб, кабинкага солиб, қамоққа олиб кетишибди ва унга девордан бировнинг ҳовлисига ўтганлик айбини қўйишибди, бепичоқ сўйишибди.
Тавба, нимаси кулгили? Буларнинг калласи қишламайди, шунинг учун ҳам ишламайди. Ўшалар қўшнисидан безор бўлиб, уни жазолаш учун шундай қилган бўлишса-чи? Стоп, стоп. Ман ҳам икки кунда америкалик бўлиб кетдимов? Унақамас, ўшалар ё миршабларга пора қистирган ёки ҳов тепадаги одамига телефон қилган. Бор гап шу. Мана буниси аммо ўзбекча бўлди. А, лаббай? Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (1)

aldarkusa1ДЎСТ

Ҳозир Амриқо сафаридаман. Дўстимнинг уйидаги компютердан “Facebook”даги саҳифамга кираман, десам мезмон қаршилик қилди. Жоним ҳалқумимга келди. Меҳмон отангдан улуғ, дўстинг тоғангдан деган гап бор, нега қаршилик қиласан?

Юзига қараб шундай деб юборишим мумкин эди, аммо у ҳам терс-қўрс одам, шартта-шуртта эшикни очиб, заҳрини сочиб кўчани кўрсатса нима қиламан? Тилимни тишладим.

Майли чидаб турай. Уч-тўрт кун ишдан қолиб, мошинасига миндириб у ёқ-бу ёқни томоша қилдирди, ресторанларга олиб борди, яна бир-икки кун долларининг белини синдирайлик, сўнг хайр-хўш, энди мен бўш!

Kетганимдан кейин бир нарсани баҳона қилиб, орани узаман. Ўз номим билан ёзсам оми одамлар “тузини еб тузлигига туфурибди” дейишади. Йўлини топиб буни ясайман.

Ҳали санми “Facebook”даги саҳифамга киришга қаршилик қиладиган?

У авзойимнинг темпратураси чиқа бошлаганини сездида бошқа компютерни олиб келиб берди. Вот, блин, бунинг нечта компютери бор ўзи? Пулни қаттан овотти? СНБнинг одами эмасмикан? Йўғе, мени ўн йилдан бери сотган эмаску? Балки запасга олиб қўйган бўлса-чи? Continue reading

Сатира

yulduzЮлдуз Ибрагимовна…

Байрамдан олдин Юлдуз Ибрагимовнани “Сайёд сити”дан пресс-конфренция бериб, чиқиб келаётганда кўриб қолдим.
-Юлдуз Ибрагимовна, узр кечикиб қолдим, саволларим бор эди…
-Мажлисга кечиксанг майли, концертга кечикмагин, ҳов бола, билдингми? Қанақа саволларинг бор эди?
-Саволларим политический…
-Ман Туркиядан политический оганим йўқ. Ман ватан хоини эмасман! Ман ватан хоинларига қарши шеър ёзган ва ашула қиб айтган Юлдуз бўламан! Ман бошқа жойдан ҳам политический оганим йўқ! Мани ватаним Ўзбекистон, билдингми? Continue reading