UzTvit

uztvitPulnora

“Pulnoraning chet ellardagi mulkini tortib olishibdi!”
“Quvonmang, u sizning qolgan mulkingizni tortib oladi.”
XXX
“Eshitdinglarmi, Pulnoraning chet ellardagi mulklarini bosishibdi.”
“O’zini-chi?”
XXX
“Ko’rayapsizlarmi otam qanday o’ynab beryapti?”
“Undan keyin navbat sizgami?” Continue reading

Nofiziy Amriqo safarida. Hajviya. (7)

askiyaFan-fara

Amriqoda “kultur shok” degan gap bor ekan. Bu degani orzular diyoriga kelgan har qanday odam boshqa madaniyatning to’riga ilinib, shokka tushadi. Shokdan komaga o’tganlar ham tiqilib yotibdi. Lekin biznikilar orasida shokni shokillatib tezda amriqolik bo’lishga ulgurganlari ham topiladi.

Shundaylardan bittasi katta xolamning eriga jiyan tushadigan, bolalikdagi do’stim Qoraboydir. Uni topishim bilan hazillashib nomini inglizchaga tarjima qilib yubordim. U bir sakrab qo’li bilan og’zimni yopdi:

-Mumkin emas, bu so’zni aytish mumkinmas,  ja aytging kelsa “n.” harfi deyishing mumkin!

-Bizda qora tanlilarni…,-deb ulgurdim, u yana og’zimni yopdi va:

-Bilaman “n.” deysizlar, bilaman, lekin bu yerda mumkin emas, bildingmi, og’zingni yirtib orqangga  tikib qo’yishadi,-dedi.

Keyin u menga nima mumkinu nima mumkin emasligini o’ragata boshladi:

-Bittasini orqavarotdan buralab so’kking kelsa “f”. deb qo’yasan.

-Hamma so’kishlar bitta harflikmi? Bir nechta harfliklari yo’qmi? Masalan uch harf?

-Sizlardagi “uch harf” bu yerda ham “uch harf”, faqat uni aytsang  baloga qolasan, seni ham “uch harf” deb orqangga iliqishadi. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (10)

mushtumОТБОЙНИК

Амриқодан ватанга қайтиш олдида азгина “кўки”дан карманга солмоқчи бўлдим. Нью Йоркда йигитлар:
-Ака “стройбайт”да ишлаш қўлийиздан келса, юринг, ишдан кейин “кўки”ни ярақлатиб -жарақлатиб нақд санаб беради,-деб қолишди.
Ўлибманми, бормай? Болалигимда ҳовлимизни пахса билан ўраганда мен ҳам лой тепгандим. Ўшанда “тепишга уста экансан”, деб устанинг ўзи мақтаганди. Шуни эслаб йигитларнинг қулоғига тепдим:
“Либой иш бўлса бажараман, энг катта устадан оқ фотиҳа оганман!”
Йигитлар “Ошин булвар”да тўпланиб турар экан, “Кони айланд” деган томондан биттаси “маршрутни такси”да келиб, териб оларкан.
-Братан, янги келдингизми, Самарқандданмисиз? Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (9)

aldarkusaОқ теракми, кўк терак?

Илтимос, сиёсат, дин ва севги ҳақида ёзишимни кутманг ҳам, ёз деб қўлимдан тутманг ҳам. Ақли михлар-машойихлар нима деган? Бу учта масалада оғзингни йирма, бекорга гапирма, баҳсга кирма, жунингни қий, тилингни тий! Агар кўрпани сирсанг, баҳсга кирсанг, онангни Пучқўрғондан, отангни Кучқўрғондан кўрсатишади. Хўш, оқ теракми, кўк терак, биздан сизга нима керак?

Ақли михлар-машойихлар аввал кавоб топишган, кейин биргалашиб бунга жавоб топишган.
1.Сиёсатга қарши бош кўтармайсан, ош кўтарасан, фақат бўйинсунасан.
2.Дин ҳақида гап очилса, таппа гунгсан, латта мунгсан, фақат эшитасан.
3.Севги масаласида ими-жимида ҳаракат қиласан, бўлмаса улоқни қулоқ олиб кетади.

Бу минг йиллик гап. Билмаган одамнинг ўзи йўқ, Ўзбекларнинг орасида. Четда билишмас экан. Амриқода кўзларим тинг бўлиб кўрдим, қулоқларим динг бўлиб эшиттим, дин ҳақида баҳслашавериб ҳаммаси диндорга айланиб кетибди. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (8)

saylovТЎФОН

Ниагарадан эшакдай ҳориб-сориб қайтарканмиз, ошнам бир дўстиникига бошлади. Тавба қилдим, эшак десам, эшакка йўлиқдим. Эшикнинг бир томонига эшак, иккинчи томонига филнинг сурати илиб қўйилган. Ошнамнинг ошнаси бизни қарши оларкан, эшакка тикилиб қолганимни кўриб, “ҳм” дегандай бош силкитди. Нимадир демоқчи эди, аммо каминангиз ёдимга тушган битта латифани айта бошлади. Айтиб олсам, айтиб олдим. Бўлмаса эсдан чиқиб қолади. Эс халтанинг оғзи очилдими, олтинни олишим керак. Акс ҳолда нинанинг думига айланади. Тополмай юраман..

Ошнамга “Таржима қил”, дедимда латифани қўйиб юбордим:
Бир киши эшакни халачўплаб келаётса, йўлда миршаб тўхтатибди.
“Дакуметингиз?”
“Деҳқонман, манда докунет нима қилади?”
“Биринчидан, докунет эмас, дакумет, иккинчидан, дакумет бўлмаса, жаримани кимга ёзаман, эшакками?”
“Ука, қўйинг шуни эшакка эмас, менга ёзинг, эшак ҳали ёш”
“Бу нима деганингиз?”
“Айтдимку, бу ҳали ёш, дакунетига кир тушмасин, улғайса мелисаликка қўяман” Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (7)

mushtumФан-фара

Амриқода “култур шок” деган гап бор экан. Бу дегани орзулар диёрига келган ҳар қандай одам бошқа маданиятнинг тўрига илиниб, шокка тушади. Шокдан комага ўтганлар ҳам тиқилиб ётибди. Лекин бизникилар орасида шокни шокиллатиб тезда амриқолик бўлишга улгурганлари ҳам топилади.

Шундайлардан биттаси катта холамнинг эрига жиян тушадиган, болаликдаги дўстим Қорабойдир. Уни топишим билан ҳазиллашиб номини инглизчага таржима қилиб юбордим. У бир сакраб қўли билан оғзимни ёпди:

-Мумкин эмас, бу сўзни айтиш мумкинмас,  жа айтгинг келса “н.” ҳарфи дейишинг мумкин!

-Бизда қора танлиларни…,-деб улгурдим, у яна оғзимни ёпди ва:

-Биламан “н.” дейсизлар, биламан, лекин бу ерда мумкин эмас, билдингми, оғзингни йиртиб орқангга  тикиб қўйишади,-деди.

Кейин у менга нима мумкину нима мумкин эмаслигини ўрагата бошлади:

-Биттасини орқаваротдан буралаб сўккинг келса “ф”. деб қўясан. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (6)

nargizПИРЁД

Америка ўзимизнинг “Амир ака” деган гапдан келиб чиққанини бугун бутун дунё билади. Билмаганлар билиб қўйсин. Зотан дунёда биринчи ўзбеклар пайдо бўлган, иккинчи ўзбек тили ва қолганларнинг ҳаммаси учинчи. Мен билан тортишмоқчимисиз? Ютқазасиз. Далилларим далаларни босиб ётибди. Нечта керак? Тоқатни тўқиллатиб туринг.

Бундан минг йиллар олдин сафарга чиққан ўзбек гастербайтерлари айланиб-айланиб битта жойга келиб қолишибди. Уларни нимадир чақаверибди. Ҳа, энди бир қарич жойда саккиз киши ётгандан кейин нима бўлади? Кечаси билан ҳамма:
“Бу нима?”, “Бу нима?” деб бақирармиш. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (5)

aldarkusa1Трашкент

Нью Йорк сафаримни давом эттириб, “Эскижува” номини олган Брайтон Бичга бордим. Эскижува бир пайтлар Тошканнинг “юраги” эди. 24 соат тинмасдан “юрарди”, кеча-кундуз гупиллаб турарди.

Брайтон Бич бизникилар урушларсиз босиб олган Бруклиннинг “жигари” экан. Бир жигарки, серроз бўлишига оз қолган. Ҳамма ёғи идраб тўкила бошлаган, ахлатхонага айланган “жигар”, устидан эскириб кетган поездлар тақа-тақа эзиб ўтадиган “жигар”. Самарқандликлар “Жигар жигар аст, дигар дигар аст” деган гапни шу жойда тўқиган бўлишса керак? Ҳамма бир-бирига жигар, ҳамма бирига дигар бу ерда.

Бизга нима? Ҳўкиз бўлсин сут берсин, чинор бўлсин тут берсин.

Битта дўконнинг эшигини шарақи очиб ичкарига кирдим. Одамнинг оласи тугул, боласи ҳам кўринмайди. Худди маскали нинзалар ҳозиргина чиқиб кетгандек сукунат. Бирдан прилавканинг орқасида калла кўринди. Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (4)

mushtumКарманизм

Етмиш етти йил қулоғимизга “коммунизм” сўзини вар-вар, тар-тар суқишди. Бу сўз қулоғимиздан ғириллаб ўтиб, калламизга ин қурди. Комютер вирусига ўхшаб калламиздан салламизга, салламиздан ялламизгача ўраб олди. Чирмовиқнинг ичида қолдик. Йўқ, ўргимчак уясида. Лекин “бечорага бекор-а” дегандек йўлини топиб спайдерменга айландик. Томдан-томга шув этиб ўтиб кетамиз. Бугун Тошканда, эртага Нью Йоркда. Ҳамманинг оғзи Атлантика океанидек осмонга очилиб қолган. Бир думалаб янги мафкура – пулни кура-кура йўлини топдик.  Кечирасиз, топдингиз. Топағонсиз-ку! “Коммунизм” ўрнига “карманизм” қурдингиз, Ислом ота! Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (3)

aldarkusa1Гўлахи

Айланиб-сайланиб, автобусда оёқларим ухлаб-мухлаб Нью Йоркка етиб келдим. Биринчи қилган ишим маҳалламиздан бу шаҳарга келиб, ўрнашиб қолган синфдошимни қидириш бўлди. Унга сим қоқдим. Ҳазиллашиб “Тошкандан телефон қивомман” дедим. Одатдагидек унинг жағи шалоп этиб тиззасига тушди:

-Ҳалиям бешинчи трамвайга осилиб Тошканда юрибсанми? Кетмайсанми у пивонинг бўтқаси босган шаҳардан. Мана бу ёққа кел, машина десанг машивотти, уй десанг қалашивотти, овқат десанг ачивоти, есанг олдингда, емасанг ҳам олдингда…

Синфдошим вайсаб турсин, сизга нега “Тошкандан телефон қивомман” деганимнинг сабабини айтай.

У ҳаммомда гўлахи эди. “Гўлахий” тахаллуси билан шеърлар ҳам ёзган. Зўрлари ҳам бор, мана бунақа: Continue reading

Сатира: Нофизий Амриқо сафарида (1)

aldarkusa1ДЎСТ

Ҳозир Амриқо сафаридаман. Дўстимнинг уйидаги компютердан “Facebook”даги саҳифамга кираман, десам мезмон қаршилик қилди. Жоним ҳалқумимга келди. Меҳмон отангдан улуғ, дўстинг тоғангдан деган гап бор, нега қаршилик қиласан?

Юзига қараб шундай деб юборишим мумкин эди, аммо у ҳам терс-қўрс одам, шартта-шуртта эшикни очиб, заҳрини сочиб кўчани кўрсатса нима қиламан? Тилимни тишладим.

Майли чидаб турай. Уч-тўрт кун ишдан қолиб, мошинасига миндириб у ёқ-бу ёқни томоша қилдирди, ресторанларга олиб борди, яна бир-икки кун долларининг белини синдирайлик, сўнг хайр-хўш, энди мен бўш!

Kетганимдан кейин бир нарсани баҳона қилиб, орани узаман. Ўз номим билан ёзсам оми одамлар “тузини еб тузлигига туфурибди” дейишади. Йўлини топиб буни ясайман.

Ҳали санми “Facebook”даги саҳифамга киришга қаршилик қиладиган?

У авзойимнинг темпратураси чиқа бошлаганини сездида бошқа компютерни олиб келиб берди. Вот, блин, бунинг нечта компютери бор ўзи? Пулни қаттан овотти? СНБнинг одами эмасмикан? Йўғе, мени ўн йилдан бери сотган эмаску? Балки запасга олиб қўйган бўлса-чи? Continue reading