Сиёсий латифалар

aldarkusa1БУХАНКА

-Ислом ака, дўконларда битта Буханка ноннинг нархи 550 сўмга чиққан, шундан хабарингиз борми?-деб сўради бир журналист президентдан.
-Бўлмасачи, ука, албатта хабарим бор.
-Бунинг олдини олмайсизми?
-Нега олдини оламиз. Кеча Буханка еб ўтириб калламга фикр кеб қолди ва ўзим айтдим, қиммат қилинглар, деб. Қачонгача Совет даврининг меъроси билан яшаймиз? Мустақилмиз. Continue reading

Туркия туркуми

gulen7.“Миссионерлар

Туркияда 1996 йилдан бошлаб туркий жумҳуриятлардаги тил ва лаҳчаларни қамраб олган  12 жилдлик луғат чиқариш режалаштирилган. Шунингдек, лаҳчаларни муқояса қилган бошқа бир лўғат устида ҳам иш олиб борилмоқда.

Айни пайтда туркий халқлар адабиёти антологиясининг илк китоби ҳам 1996 йилдан нашрдан чиқади.

Тарихчилар эса туркий халқлар тарихини ифодаловчи асарларни ёзишга киришдилар. Continue reading

Туркия туркуми

savollar 6.Авроосиё хаёли

ЭКО иқтисодий ҳамкорлик давлатларидан келган вакиллар Истанбулда Авроосиё масалаларини муҳокама қилдилар. Маълумки,  Қозоғистон лидери Нурсултон Назарбоев томонидан илгари сурилган “Авроосиё Иттифоқи” ғояси билан Туркия президенти Сулаймон Демерал ўртага отган “Авроосиё бирлиги” орасида фарқ бор. Назарбоев сиёсий ҳамкорликни ҳам диққатда тутар экан, Демерал асосан иқтисодий бирлик тарафдори. Замонавий давлатчиликда сиёсат ва иқтисод параллел, айрилмас тушунчалардир.

Ўзбекистон Назарбоев ғоясига қўшилмади. Лекин Демерал томонидан 1994 йил Истанбулда ва 1995 йил Бишкекда илгари сурилган таклифни инкор этмади. Continue reading

Туркия туркуми

turkiyada5.Ватандан айро тушганлар

Биз томонларда туғилиб, узоқ йиллар давомида шўролар юртида яшаган ва сўнгра Туркияга келган ёзувчи Яшар Пошшо ўз қавмининг мирзосидир.

-Саккиз йил аввал Москвада қўлимга тасодифан Истанбулда чоп этиладиган “Ҳуррият” газетасининг бир сони тушди, дейди Яшар Пошшо.-Мен бу газетани ташналик билан бошидан охирига қадар ўқиб чиқдим. Газета номининг остида Отатуркнинг “Туркия туркларникидир” деган сўзлари ёзилганди. Бу оловли сўзлар қалбимни жунбушга келтирди. Ватан соғинчи билан ёна бошладим.

Агар ҳаётим давомида бир марта бўлсада Туркияга борсам, дунёнинг энг бахтли инсони менман ва бу заминдан такрор қайтмайман, деб уйлардим. Оталаримнинг киндик қони оққан ва мен учун дарвозалари ёпиб қўйилган бу Ватаннинг орзуси билан ухлаб уйғонардим. Бу туйғуларимни “Шарафсиз дунё” номли романимнинг қаҳрамонига ҳам айнан сингдирганман. Continue reading

Туркия туркуми

turkotaghi4.”Сиз бутпарастми?”

Туркиянинг Эржиёз тоғлари этагида, денгиз сатҳидан икки минг метр юксакликдаги Тақир яйловида ўн мингларча миллиятчилар байрамга тўпландилар. Бу сафарги байрамнинг ўзига хослиги шунда эдики, у Турк миллиятичилиги тамалдан ўзгарганини ошкор этди.
Маълимки, тарихий Эргунакон достонига кўра, бир пайтлар турклар тоғлар, қоялар орасида адашиб қолганларида уларга чиқиш йўлини Она бўри, яъни бузқурт кўрсатган экан.

Мана 70-80 йилдирки, Турк миллиятчилиги ана шундай тарихий достон ғоясидан келиб чиқиб, Она бўрини ўз ҳаракатига рамз қилиб олган. Она бўри ҳақида сон-саноқсиз китоблар, шеърлар, қўшиқлар ёзилди. Ҳатто дунёда шов-шувларга сабаб бўлган Бузқурт ташкилотлари тузилди. Бу ҳаракатлар Туркияда бир неча маротаба давлат тўнтаришига олиб келди. Continue reading

Tarixiy-zamonaviy roman

qiyomat_kuni-6-

Sulaymon tog’i. O’sh.
Saidjon Dono bilan maktabda birga o’qigan. Lekin shu qizga uylanaman, deb xayoliga ham keltirmagandi.
Bir kuni dadasi׃
-Bolam, mana universitetni ham bitirayasan, endi boshingni ikki qilmasak bo’lmaydi,-deb qoldi.
Dadasi tarix o’qituvchisi edi va tez-tez o’quvchilarni olib Sulaymon tog’iga borib turardi.
Dononi o’sha erda ko’rib qolibdi.
-Sinfdoshing bor edi-ku, a’lochi qiz, hamma majlislarda she’r aytadigan, ismi ham, o’zi ham Dono qiz. Shuni ko’rib qoldim. Boshiga hijob olibdi. Mingta gapirsang, bitta javob qiladi. Surishtirdim, sovchisi ko’p ekan. Agar otni qamchilamasak, ketib qoladi…
Saidjon indamasdan erga qarab turdi. Dono uning uchun osmondagi yulduz edi. Unga gapirishdan qo’rqardi. Darhol ikki misra she’r aytib, mot qilardi. Hozir dadasiga nima desin? Yo’q, desinmi? U holda dadasi aytgan kabi Dono qo’ldan ketishi mumkin. Aqlli qiz. Adabiyot muallimi aytadigani kabi, xushro’y qiz. Agar rozi bo’lsa, zo’r ish bo’lardi. Dono ota-onasining izmidan chiqmaydi. Agar ular moyillik bildirsalar,  rozi bo’ladi. Continue reading

Туркия туркуми

oltinlar3. Рус “ёрдами”

Туркиядаги тарих китобларида 1921 йилда Ленин ва Сталин Туркиянинг ўша пайтдаги раҳбари Отатуркка 10 миллон танга ёрдам қилгани ёзилади. Бу ҳозирга қадар “Рус ёрдами” деб аталарди.

Аммо 1996 йилнинг 23-25 май кунлари Туркиянинг Қайсари шаҳридаги машҳур Эржиоз университетида ўтказилган халқаро симпозиумда бу борадаги ҳақиқат ўртага ташланди, яъни олтинлар Россияники эмас, Туркистонники. Continue reading