Savol-Javob

Toshkent va Anqara – menga qara, senga qara!

SAVOL׃ Assalomu alaykum, Jahongir aka!

Oldingi savolimni bee’tibor qoldirmagningiz uchun minnatdorchilik bildiraman. Zero, Sizning har bir so’zingiz tuzum bizga berayotgan loqaydlik dardiga darmon sifatida shijoat beradi.

Keyingi maqolangizda O’zbekiston va Turkiya munosabatlari haqida batafsilroq yozsangiz. Continue reading

Савол-Жавоб

Тошкент ва Анқара – менга қара, сенга қара!

САВОЛ׃ Ассалому алайкум, Жаҳонгир ака!

Олдинги саволимни беэътибор қолдирмагнингиз учун миннатдорчилик билдираман. Зеро, Сизнинг ҳар бир сўзингиз тузум бизга бераётган лоқайдлик дардига дармон сифатида шижоат беради.

Кейинги мақолангизда Ўзбекистон ва Туркия муносабатлари ҳақида батафсилроқ ёзсангиз.

Туркия Ўзбекистоннинг мустақиллигини биринчи тан олган давлат деб айтилади. Тарих ўқитувчимиз Туркиядан аввал 2та давлат тан олган деб номларини ҳам айтганди, бу ҳақиқатга не чоғлик яқин?

Нега Ўзбекистон Туркия билан Мустақилликнинг илк йилларида жуда яқин муносабат қилди: турк лицейлари очилди, Туркияга ўқишларга юборилди. Continue reading

Савол-Жавоб

Туркия демократия йўлидан ўтмоқда

САВОЛ: Жаҳонгир ака. Саволларига яна жавоб бераётганингиз учун раҳмат. Менимча бутун жамиятда ана шундай савол-жавоб муҳити яратилиши керак. Бундан 5-6 йил олдин Сиз буни бошлаган эдингиз, кейин бошқалар ҳам қўшилишди. Аммо Сиз тўхтатгандан кейин ҳамма жойда тўхтаб қолди. Шу ҳам Сиз бу ишни давом эттиришингиз кераклигини кўрсатади. Буни мендан олдин тушуниб, саволларга жавоб беришни тиклаганингиздан хурсандман. Менинг саволим-Биздан қачон Ражаб Тойиб Эрдўған, Абдулла Гуллар етишиб чиқади, деб ўйлайсиз? Ҳурмат билан Акмал.

ЖАВОБ: Ҳа, айтганингиз каби бутун жамиятда савол-жавоб муҳити яратилиши керак. Бу демократиянинг асосий тамойилидир. Чунки ҳақиқат савол-жавобларда ўртага чиқади, адолат савол-жавобларнинг ниҳоий манзилидир ва ҳоказо. Continue reading

Savol-Javob

Turkiya demokratiya yo’lidan o’tmoqda

SAVOL: Jahongir aka. Savollariga yana javob berayotganingiz uchun rahmat. Menimcha butun jamiyatda ana shunday savol-javob muhiti yaratilishi kerak. Bundan 5-6 yil oldin Siz buni boshlagan edingiz, keyin boshqalar ham qo’shilishdi. Ammo Siz to’xtatgandan keyin hamma joyda to’xtab qoldi. Shu ham Siz bu ishni davom ettirishingiz kerakligini ko’rsatadi. Buni mendan oldin tushunib, savollarga javob berishni tiklaganingizdan xursandman. Mening savolim-Bizdan qachon Rajab Toyib Erdo’g’an, Abdulla Gullar yetishib chiqadi, deb o’ylaysiz? Hurmat bilan Akmal.

JAVOB: Ha, aytganingiz kabi butun jamiyatda savol-javob muhiti yaratilishi kerak. Bu demokratiyaning asosiy tamoyilidir. Chunki haqiqat savol-javoblarda o’rtaga chiqadi, adolat savol-javoblarning nihoiy  manzilidir va hokazo. Continue reading

Savol-Javob

O’zbekistonmi, Turkiston?

SAVOL׃ Assalomu alaykum Jahongir aka, sizning yozganlaringizni 3 yildan buyon muntazam o’qib borishga harakat qilaman, fikrlaringizni hurmat qilaman. Biz hozirgi O’zbekiston yoshlari Karimov tizimida ko’zi ko’r, qulog’i kar bo’lib, butunlay noto’g’ri dunyoqarash bilan tarbiyalanayotganimizni sizning maqola va kitoblaringizni o’qib tushunganman. Hattoki birinchi marta IAK romaningizni o’qiganimda ko’zlarimdan yosh quyilgan. Nohotki bizlar qariyb dohiyga chiqarayozgan, 28 million xalqni boshqarayotgan odam jinoyatchi mafiya boshlig’i bo’lsa! Continue reading

Савол-Жавоб

Ўзбекистонми, Туркистон?

САВОЛ׃ Ассалому алайкум Жаҳонгир ака, сизнинг ёзганларингизни 3 йилдан буён мунтазам ўқиб боришга ҳаракат қиламан, фикрларингизни ҳурмат қиламан. Биз ҳозирги Ўзбекистон ёшлари Каримов тизимида кўзи кўр, қулоғи кар бўлиб, бутунлай нотўғри дунёқараш билан тарбияланаётганимизни сизнинг мақола ва китобларингизни ўқиб тушунганман. Ҳаттоки биринчи марта ИАК романингизни ўқиганимда кўзларимдан ёш қуйилган. Ноҳотки бизлар қарийб доҳийга чиқараёзган, 28 миллион халқни бошқараётган одам жиноятчи мафия бошлиғи бўлса! Continue reading

Савол-Жавоб

Келажагимизни қутқарса демократия қутқаради

САВОЛ:Ҳурматли Жаҳонгир ака! Асарларингизнинг бирида таъкидлаганингиздек, девондан тортиб қуйи ташкилотларда ҳам бошлиқлар томонидан ходимларнинг онасини “мақташ” ҳоллари мавжуд.

Балки, бу ҳақда айтмаслигим керакдир, аммо бир инсоннинг қилган ҳатти ҳаракати мени “портлатиб” юборди. Ҳозир ҳам унга ҳавас қилмоқдаман! Continue reading

Savol-Javob

Kelajagimizni qutqarsa demokratiya qutqaradi

SAVOL:Hurmatli Jahongir aka! Asarlaringizning birida ta’kidlaganingizdek, devondan tortib quyi tashkilotlarda ham boshliqlar tomonidan xodimlarning onasini “maqtash” hollari mavjud.

Balki, bu haqda aytmasligim kerakdir, ammo bir insonning qilgan hatti harakati meni “portlatib” yubordi. Hozir ham unga havas qilmoqdaman!

Hokimlik majlisida hurmatli katta tashkilot raxbarlari va xodimlarini tartib bilan birma-bir chunonam tug’ilganiga pushaymon qilardi. MXX va boshqalar ham kattaning boshida soyabon edilar, o’sha majlisda. Navbat bir tashkilot rahbariga etib keldi, (sizga o’xshab oldindan ogohlantirganmi shekilli yana bilmadim), u ham kattaning onasini “maqtab” javob qaytardi. Continue reading

Savol-Javob

Jiddiy xatolarimiz bor

SAVOL: Mister Qalampir: Hurmatli Jahongir aka! Ismimni to’liq yoza olmaganim uchun meni kechirasiz degan umitdaman. Men ham boshqa muxlislar qatorida Sizning asarlaringizni Jahonnomada o’qib to’g’risi lol qoldim. Fikrlarim biroz o’z savollarining javobini topgandek bo’ldi. Hozirga qadar savol yo’llamanimning sababi mendagi savollarni boshqa muxlislar berib bo’lishgani edi.
Sizdan, malol kelmasa, bir savolim bor. Bu men uchun juda qiziq.
Sizning ko’rsatmaringiz bo’yicha Islom Karimov o’zining atrofidagilarni o’ziga kerak bo’lmay qolganda almashtiradi va ularni sudga bog’lab qo’yar ekan.
Ko’p bo’lmadi, Buxoro viloyat hokimi Samohiddin Husenovning o’rniga ismini to’liq bilmayman, balki, Esanov ….. “joylashib” oldi.
Shularning holatlari va sabablarini to’liq izohlab bersangiz. Continue reading

Савол-Жавоб

Жиддий хатоларимиз бор

САВОЛ: Мистер Қалампир: Ҳурматли Жаҳонгир ака! Исмимни тўлиқ ёза олмаганим учун мени кечирасиз деган умиддаман. Мен ҳам бошқа мухлислар қаторида Сизнинг асарларингизни Жаҳонномада ўқиб тўғриси лол қолдим. Фикрларим бироз ўз саволларининг жавобини топгандек бўлди. Ҳозирга қадар савол йўлламаганимнинг сабаби мендаги саволларни бошқа мухлислар бериб бўлишгани эди.
Сиздан, малол келмаса, бир саволим бор. Бу мен учун жуда қизиқ.
Сизнинг кўрсатмаларингиз бўйича Ислом Каримов ўзининг атрофидагиларни ўзига керак бўлмай қолганда алмаштиради ва уларни судга боғлаб қўйар экан. Continue reading

Фикр ирмоқлари

-1-

Кимгадир эшикни очар экансан, бир куни у эшигингни қарсиллатиб башарангга уриб кетиши ёки тўсатдан тепиб келиши учун имконият бермасликни ҳам назарда тутишинг керак.

-2-

Агар Америкада ҳам йўлингни тополмасанг, демак бу дунёдан йўлсиз ўтиб кетасан.

-3-

Фоҳиш эркаклари қанчалик кўпайган сари ўша жамиятнинг фоҳишалари ҳам шунчалик кўпаяди. Continue reading

Kitobdan boblar

O’ZINI YENGOLMAGAN, O’ZGANI YENGOLMAYDI!

Kongress kundaligi yoki birlasha olmaslikning ildizlari

Bu kitobda 2005-2010 yillardagi juda ko’p hujjatlar ilk bor e’lon qilinmoqda, jumladan, Demokratik O’zbekiston Kongressini tuzgan faollar orasidagi bahslarni aks ettirgan o’zaro yozishmalar ham. Bu yozishmalar shaxsiy bo’lmay, tashkilot faoliyati va asosan siyosat, muxolifat, muxolifatchilar, hukumat bilan bog’liq bo’lgani uchun ularni e’lon qilish shart deb o’yladim. Chunki bu bizning xatolarimizni tahlil qilish va birlasha olmaganimiz ildizi nimada ekanligini ko’rsatadigan ko’zgudir. Continue reading

Китобдан боблар

ЎЗИНИ ЕНГОЛМАГАН, ЎЗГАНИ ЕНГОЛМАЙДИ!

Конгресс кундалиги ёки бирлаша олмасликнинг илдизлари

Бу китобда 2005-2010 йиллардаги жуда кўп ҳужжатлар илк бор эълон қилинмоқда, жумладан, Демократик Ўзбекистон Конгрессини тузган фаоллар орасидаги баҳсларни акс эттирган ўзаро ёзишмалар ҳам. Бу ёзишмалар шахсий бўлмай, ташкилот фаолияти ва асосан сиёсат, мухолифат, мухолифатчилар, ҳукумат билан боғлиқ бўлгани учун уларни эълон қилиш шарт деб ўйладим. Чунки бу бизнинг хатоларимизни таҳлил қилиш ва бирлаша олмаганимиз илдизи нимада эканлигини кўрсатадиган кўзгудир. Continue reading

Savol-Javob

“Men o’zini muxolifat deb ataydigan guruhlar bilan birga emasman”

САВОЛ׃ ShohiJahondan…

Assalomu alaykum Jahongir aka!
Sizga to’kis sog’lik va umri uzoqlik hamda ezgu ishlarizga rivoj tilab, ba`zi fikrlarimni qoldirishni ma`qul topdim. Bu yerga yozayotganimning sababi, http://turonzamin.org/ da ham https://jahonnoma.com/da ham sizning pochta manzilingizni yoki savol yo’llash bo’limini topa olmadim. Continue reading

Савол-Жавоб

“Мен ўзини мухолифат деб атайдиган гуруҳлар билан бирга эмасман”

САВОЛ׃
ШоҳиЖаҳондан…

Ассалому алайкум Жаҳонгир ака!
Сизга тўкис соғлик ва умри узоқлик ҳамда эзгу ишларизга ривож тилаб, баъзи фикрларимни қолдиришни маъқул топдим. Бу ерга ёзаётганимнинг сабаби, туронзамин ҳам жаҳоннома-да ҳам сизнинг почта манзилингизни ёки савол йўллаш бўлимини топа олмадим. Continue reading

Savol-Javob

“Hovliqma”larni tinchitib qo’yish manyovri

Savol: O’zbekiston Senati prezidentlik saylovlari vaqtini 2014 yil dekabridan 2015 yilga ko’chirdi. Sizningcha bu nimani anglatadi? (Toshkentdan Jaloliddin).

Javob: Buni qonun loyihasini taqdim qilgan Islom Karimov idorasi prezident saylovining parlament saylovlari bilan ayni paytga to’g’ri kelib qolishining oldini olish degan. Boshqacha aytganda, parlament saylovidan keyin oradan 90 kun o’tib prezident saylovi bo’ladi. Bu maqsadning niqobi.

Menimcha, bu doimiyga emas va bir martalik o’yindir.

Gap shundaki, Karimov bu odimi bilan ikki maqsadni ko’zlagan. Continue reading

Савол-Жавоб

“Ҳовлиқма”ларни тинчитиб қўйиш манёври

Савол: Ўзбекистон Сенати президентлик сайловлари вақтини 2014 йил декабридан 2015 йилга кўчирди. Сизнингча бу нимани англатади? (Тошкентдан Жалолиддин).

Жавоб: Буни қонун лойиҳасини тақдим қилган Ислом Каримов идораси президент сайловининг парламент сайловлари билан айни пайтга тўғри келиб қолишининг олдини олиш деган. Бошқача айтганда, парламент сайловидан кейин орадан 90 кун ўтиб президент сайлови бўлади. Бу мақсаднинг ниқоби. Continue reading

“Конгресс кундалиги” китобидан боблар

Bаҳсларга бошлаган сўқмоқ йўл…

2005 йил. 24 Июн. Шу кунларда ҳамманинг хаёлида битта савол айланмоқда: “КАРИМОВ ҚАЧОН КЕТАДИ?”.  Кимдан хат олмайин шу савол бериларди. Лекин ёшлар бу ҳақда очиқ бир нарса ёзмас, интернетдан чўчир, баҳсдан узоқ туришга интилар эдилар. Уларни баҳсга тортиш учун  шу мавзуда бир кичик мақола ёздим. Кутилмаганда қизғин муҳокама бошланди. Баҳс кўпроқ диний мавзуга бурилди. Ўша пайтда айтилган гаплар бугун ҳам такрорланаётгани “Биз бир нуқтада музлаб қолдикми?” ёки “Бу мангу баҳсми?” деган фикрга ҳам олиб боради.

Мана ўша кичик мақола ва баҳсни ўқиб кўринг, “Кеча қаерда эдик?” ва “Бугун қаердамиз?” деган саволларга жавоб топсангиз, зора.

“КАРИМОВ ҚАЧОН КЕТАДИ?”

Андижон воқеалари ва кейинги жараёнлардан кейин жуда кўп ўқувчилар “Каримов қачон кетади?” деб сўрамоқдалар. Кўпчиликда гўё яқин кунларда жиддий бир ўзгариш бўладиган кайфият пайдо бўлган. Бу бир жиҳатдан яхши ва иккинчи жиҳатдан ёмон.

Шунинг учун яхшики, бундай кайфият Каримов режимини истамаганларни бирлаштиради. Шунинг учун ёмонки, ҳеч нарса бўлмаётганидан қаттиқ тушкунлик туғилади. Continue reading

Муносабат

Қори ака тилга олган Тоҳиржон Тоҳир Йўлдош эмас

2012 йилнинг 26 феврал куни “Замондош” интернет телевидениеси таниқли мухолифатчи Жаҳонгир Муҳаммад билан “Обидхон қори Назаровга нима бўлди?!” мавзусида суҳбат уюштирди. (http://www.youtube.com/watch?v=fw5×9x3JA8E). Суҳбатда ҳурматли Жаҳонгир Муҳаммад устозимиз Обидхон қори Назаров ҳақларида бир қатор илиқ сўзларни айтдилар. Бунинг учун биз у кишига миннатдорчилик билдирамиз. Continue reading

Fotoalbom

Суиқасд ва тахминлар

Савол-Жавоб

Обидхон Назаровдан кейин навбатдаги ким?

САВОЛ:Обидхон қори  ва унинг бошига тушган мусибат ҳақида нима дея оласиз? Уни шахсан танирдингизми?(Улуғбек).

ЖАВОБ: Мен таниган ва билган ўзбек  уламолари орасида энг ақллиси, билимдони ва энг камтаридир у. Обидхон Назаровни илк бор 1990 йилда Тошкентда бир маъракада қўргандим. Самарқандда Қуръон туширган муллага  бур тугунча ҳозирлаб, пул ҳам бериш одат эди. Обидхон қори чиқиб кетар самарқандлик  уй соҳиби:

-Тақсир бу сизнинг ҳақингиз,-деб унинг қўлига бир нарса узатди. Continue reading

Savol-Javob

Obidxon Nazarovdan keyin navbatdagi kim?

SAVOL:Obidxon qori va uning boshiga tushgan musibat haqida nima deya olasiz? Uni shaxsan tanirdingizmi?(Ulug’bek).

JAVOB: Men tanigan va bilgan o’zbek ulamolari orasida eng aqllisi, bilimdoni va eng kamtaridir u. Obidxon Nazarovni ilk bor 1990 yilda Toshkentda bir ma’rakada qo’rgandim. Samarqandda Qur’on tushirgan mullaga bur tuguncha hozirlab, pul ham berish odat edi. Obidxon qori chiqib ketar samarqandlik uy sohibi: Continue reading

Савол-Жавоб

“Саргўзаш”ми ёки саргузашт?

САВОЛ:Кейинги пайтда сўзларнинг асл маъносини билмай ишлатиш авжга чиқмоқда. Бу хато. Хатоларни тузатиш керак деб ўйлайсизми ёки уларга кўз юмиш керакми? (Маъруф).

ЖАВОБ:  Бир пайтлар бу борада анча баҳс қилгандик. Албатта хатолар тузатиб борилгани яхши. Лекин ҳар қандай сўзнинг этимологиясига назар ташлаганда бир тилдан иккинчи тилга ўтишида нима учун ўзгаришга юз тутганини ўрганмасангиз яна ҳам катта хатога йўл қўйган бўласиз.

Масалан, бир пайтлар “саргузашт” сўзи билан бўлгани каби. Ўшанда тил муаммолари ҳақида баҳс бошлатган “Йигитлик саргўзаштлари” деган сайтни кўриб қолиб, соҳибига хат ёзгандим:
“Саломлар…
Саҳифангизда тил ҳақида яхши мулоҳазалар мавжуд. Энди саҳифанинг номидаги “ў” ҳарфини “у” қилиб тузатсангиз, нур устига аъло нур бўлади. Чунки “Йигитлик саргўзаштлари” эмас, балки “Йигитлик саргузаштлари” деб ёзилса, тил нуқтаи назаридан тўғри бўлади”.

Бунга веб саҳифа муаллифининг жавоби:
“Раҳмат!
Ўзбек тилидаги имлосида шубҳам бўлгани учун форс тилидаги талаффузига суянгандим. Шу кунларда тузатаман!” Continue reading

Савол-Жавоб

1992 йилдаги воқеаларнинг бугун содир бўлаётганлардан фарқи йўқ

САВОЛ׃ “Яқин мозий” деб номланган китобингизга кирган “ЛАМБАДА ёки беҳаё ўйин” деб номланган мақолангиз қуйидаги гаплар билан узилиб қолган׃
-Бугун Ислом аканинг мардлигини кўролмаётганлар бор, – дея давом этди О. Ёқубов. – Улар адашган, кимдандир, нимадандир норози кишилардир. Шу…
Бунинг давоми борми? (Муаррих).

ЖАВОБ׃ Сайтда бу китоб, жумладан шу мақола тўлалигича турибди.
 Сизда нима учун очилмаганини билмадим. Бу балки компютерингиз ёки Интернет тезлиги билан ҳам боғлиқ бўлиши мумкин.
Бу мақола 1992 йил декабр ойида ёзилган ва “ЭРК” газетасининг 1994 йил, 16 Май, 5(104) сонида эълон қилинган. Модомики, сизда бу мақолани тўлиқ ўқиш имкони бўлмабди, уни қуйида келтирмоқчиман. Мустақиллик йиллари нафақат турғунлик, балки ортга қайтиш йиллари бўлгани учун ҳам 1992 йилдаги воқеалар худди бугун содир бўлаётганлардан фарқи йўқ. Мана ўзингиз хулосa қилинг.

“ЛАМБАДА” ёки БЕҲАЁ ЎЙИН

Бразилия ўрмонларида яшаган ҳиндулар “ламбада” рақсини эллик йил таъқиқлашди. Лекин замон зайли билан бу рақс уларнинг миллий ифтихорига айланди. Continue reading