Мулоҳаза

iak_va_muftiҚария Каримовни ҳам кечиринглар, жаноблар!

АҚШнинг машҳур судяларидан бири билан телесуҳбатни кўргандим. Уни машина авариясидан кейин оёғи кесилган жиноятчини қамаб юборгани учун шавқатсиз, деб айблашганди.

-У авария қилмасдан олдин жиноят қилган, банкни урганди, авариядан кейин қўлга тушди, -деди судя.

-Халқни эмас, қайси бир бойнинг банкини урибди. Шундай ҳам уни Худо урди. Аварияга учраб, оёғидан ажралди, энди сиз ҳам уни жазоладингиз,- деди мухбир судяга.

-Қонунда “Худо урган бўлса, жазодан озод этилсин”, деган жойи йўқ. Бу биринчидан. Иккинчидан эса, бой бўладими, камбағал бўладими, унинг мулкини ўғирлаш қонунда жиноят ҳисобланади. Банкда эса халқнинг пули туради. Халқнинг пулини ўмарган одамга раҳмдиллик кўрсата олмасдим,-деди судя.
Continue reading

Фотокундалик

 Яхшилар даврасида

Ҳаётда кулиб ҳам туриш керак!

askiyapayti1.jpg

 

Фотокундалик

“Озодлик”дан телефон қилишди…

jm_ozodlik

 

Китобдан боблар(1)

kitobҚИЁМАТ КУНИ

Тарихий-замонавий роман

-1-

Тошкент. Оқсарой.

-Соиповни сен отдингми?-деди Каримов Иноятовга сим қоқиб.

-Йўқ, мен отганим йўқ!

-Биламан, сен отганинг йўқ! Лекин сени болаларинг отдими, деяпман?

-Йўқ, улар ҳам мендан сўроқсиз бир иш қилмайдилар ва мен ҳам сиздан сўроқсиз бир иш қилмайман.

-Унда нега ҳаммаёқда ватаванг?

-Биласизку, душманларимизга баҳона керак.

-Ўша баҳонани ким берди уларга? Бугуннинг ўзи иккита хат олдим. Ҳатто мана америкаликлар ҳам келиб таранг қилишмоқда.

-У бола уларга ҳам ишлаган.

-У бола ким ўзи, биласанми уни?

-Ўрта миёна бир мухбир эди.  “Америка овози” билан ҳамкорлиқ қилган. Русларга ҳам ишлаган.

-Ўрта миёна бўлса унинг ўлими кимга керак бўлди? Нега бунча шовқин-сурон қилишмоқда? Continue reading

3 yil oldingi taxmin va bugungi haqiqat

savollarIslom respublikasidan Putin Ittifoqiga…(?)

SAVOL: O’zbekistonda kelajakda islomiy jumhuriyat quriladimi yoki demokratik davlatmi? (Bahora).

JAVOB: O’zbekiston yaqin kelajakda islomiy jumhuriyatga aylanishi mumkinmi? Bu shunchaki savol emas, balki anchadan beri kun tartibiga tushib qolgan savoldir.

Bu savolga mumkin deb javob qilsa bo’ladi.

Hozircha bu hol odamlarni qamoqlarga tiqish yo’li bilan orqaga surilmoqda.

“Ta’sir-aks ta’sir” deydilar. Zolimlik mazkur yo’lni tobora qisqartirmoqda.

Ma’lumki, har qanday diktaturalar ag’darilgandan keyin jamiyatlarda tubdan o’zgarish qilishga intiluvchilar bo’ladi va oldingi rejimning teskarisi kabi boshqa bir tuzum barpo etishga intilinadi. Continue reading

Андижон-2013

andijonҲечдан кўра кеч

Фейсбук(Facebook)да ҚОНЛИ АНДИЖОН”  гуруҳининг  саҳифаси очилди.

Бу саҳифани очган Мистер Қалампир номи билан ижод қиладиган ҳормас-толмас йигит Андижонда ўлдирилганларнинг рўйхатини тузишга чақирмоқда.

Тўққиз йилдан бери қилинмаган иш ниҳоят амалга ошса, катта жиноятнинг далили ҳозирланган бўлади.

Бугунга қадар ҳукумат томонидан 187 кишининг исми-шарифи келтирилмоқда, андижонлик фаоллар яна 87 кишининг рўйхатини тузишган. Continue reading

Эркин дунёда

jm_ab_tash_2014 (6)Орифи комиллар даврасида

Одамки оёқда бир касб дурустдир,
Ҳамсуҳбат бўлмоққа ҳамкасб дурустдир.

Дарҳақиқат, қўлида бир касби бор инсон дунёнинг ҳеч қаерида хор бўлмайди деганлари каби одам боласига қизғин, маъноли мулоқот унинг ҳакасблари билан суҳбатидир. Бу ёзилмаган қонун, аммо амалдаги қонун.

Ўзимдан биламан. Журналистлар билан бир-биримизни тез англаймиз. Шунинг учунмикан журналист меҳмонга келган кун мазмунли кунларимдан бири бўлади.

Ўзбекнинг иқтидорли журналисти ва ёзувчиси Абулқосим Мамарасуловдан мактуб олдим, унда Вашингтонга келаётгани, фермерларнинг ҳақ-ҳуқларини ҳимоя қилиш бўйича форумда, Эркин матбуот куни мажлисларида қатнашажаги ва камина билан учрашмоқчи эканлиги битилганди. Севиндим. Continue reading

Zehniyat jumbog’i

soyaXor bo’lgan san’at

SAVOL: Siyosatga aloqasi bo’lmagan bir narsa so’ramoqchiman, Amerika filmlarini yoqtirasizmi yoki hind filmlarinimi?(Kamola).

JAVOB: Bolalikdan hind filmlarini tomosha qilib ulg’ayganmiz. Amerikaga kelib ham Bollivudda chiqqan har bir filmni ko’rishga harakat qilaman. Bugun chiqayotgan filmlar oldingilaridan mutloq farq qiladi. Hozir hindlar filmlarga katta ijtimoiy, siyosiy va madaniy muammolarni yuklashga intilmoqdalar va bu ularni dunyoda birinchi o’ringa olib chiqmoqda. Masalan, “Bog’bon”, “Ashok”, “Qafas”, “Dev” filmlari kabi klassik bo’lib qoladigan asarlar yaratishmoqda. Hind filmlari hali Hindistonda namoyish etilmasdan Amerikaga etib keladi va ularni uyda tomosha qilish imkoniyati juda ham qulay. Continue reading

Мулоҳаза

hojiboytojБилвосита қурбонлар

Агар кулгидан умр узоқ бўлганда қизиқчилар энг кўп яшаган бўлардилар. Шундай дейману ёдимга раҳматли Ҳожибой Тожибоев келади. У гапираётганда деярли кулмасди, юзида қандайдир тажанглик аломатларига ўхшаш бир ҳолат бўларди.

Юз қалбнинг зоҳири. Соддалаштирадиган бўлсак, юз қалбнинг ботинида бўлган ҳолатни зоҳирга уради. Демак, Ҳожибой Тожибоевнинг қалбида доим қандайдир азоб, қандайдир дард бўлган. Шунинг учун ҳам у яйраб кула олмаган. Continue reading

Бугуннинг гаплари

qor-kurashГлобал совиш

Вашингтонда қишни ҳам 15 марта кўрдик. Лекин бу галгиси бошқаларига ўхшамайди. Узоқ, совуқ, қаҳратон, изғирин, қор, муз… йилнинг ярмини олди.

Ўтган йилнинг октябрида бошлаган ва бу йилнинг наврўзида ҳам битмаган.

Бугун ҳам қор қоплаган.

Казо-казолар Глобал исиш ҳақида кўп гапиришади. Ҳатто Ал Горе деганлари бу ҳақда гапиравериб Нобел мукофотини ҳам олди.

Лекин Глобал исиш ‘мас, Глобал совиш юз бермоқда. Балки глобал совишнинг номи Глобал исишдир?

Чунки бугун дунё ўзгарди: ёлғонни рост, аҳмоқни доно, золимни одил, ўғрини тўғри, ўқимишлини гостербайтер, яхшиликни ёмонлик, ёмонликни яхшилик дейдиган бўлинди… Continue reading

Шеърият дафтаридан

УЙҚУ ИПИ

Осмонга айландим,
Бағримни ёндирди Қуёш,
Уммонга айландим,
Кўксимни тўлдирди кўз ёш,
Заминга айландим,
Кафтимда қабрлар зил тош,
Инсонга айландим…
Чеврамда одамлар бе бош!

ХХХ

Осмон бўлолмадим,
Бағримни ёндирди Қуёшим.
Уммон бўлолмадим,
Кўксимни тўлдирди кўз ёшим.
Замин бўлолмадим,
Кафтимдан тушмади зил тошим.
Одам бўлолмадим,
Continue reading

Амир Темур фарёдлари

Турк Ясафнинг йўлини бер йўлима

ЗИНДОНА СОЛДИНГ-А…

Шоҳ Алибек сўрмас кимнинг ўғлиман,
Ёнда ёрим, амирманми, ўғриман.
Аллоҳума ансур вожиб тўғриман,
Зиндона солдинг-а Амир Темурни.

Туркон хотин сочлари тароқ излар,
Қурт-қумурсқа гирдида каниз қизлар.
Зах жаложин вужудини бигизлар,
Зиндона солдинг-а Амир Темурни.

Эллик кун-ки, эллик йилнинг имдоди,
Унсиз зулмат ёруғ куннинг фарёди,
Юрагимда Турон заминнинг доди,
Зиндона солдинг-а Амир Темурни.

Continue reading

Oltinchi qavat (Qissa)

mashinaPrezident  tansoqchisining kundaligi

8.Blaginizm

Adam qabulxonada kutib o’tirgan ekan. Hech narsa demadi. Oyim “Agar adangni xursand yoki xafaligini yuziga qarab topa oladigan odam chiqsa, Nobel mukofotini oladi” deganda ming karra haq.

Liftga chiqqanimizdan keyingina u “Men ham go’rkovman,” dedi. “Hamma ma’nosi bilan,” deb qo’shib qo’ydi va yana jimlikka sho’ng’idi.

Go’rkov?! O’lgan odamlar uchun go’r kovlaydigan odam, lekin har kuni bitta, ba’zan bir nechta odamni ko’mish oson ish emas. Bu katta mehnat. Kuch bilan birga temir asab ham istaydi.  Continue reading

Oltinchi qavat (Qissa)

soyaPrezident  tansoqchisining kundaligi

5.Soya

Prezidentning ishxonasi oltinchi qavatda ekan. Bizni lift yonida qarshi olgan ikki kishi adamga “chest” berib menga havas bilan qarashdi:

-Shef o’g’lingiz ham o’zingiga o’xshar ekan…,-dedi bittasi.

-O’g’lim bo’lgani senga uni tekshirmaslik uchun asos bo’ladimi?-Adam jiddiy ohangda so’radi.

Haligi odam shoshib qoldi va darhol meni siypalab tekshirib chiqdi. Keyin “bo’ldi” degandek yelkamga urib qo’ydi.

“Hammaning yelkasiga urib qo’yasanmi?” degandek adam unga  o’qrayib qaradi.

Oyoq ostiga qip-qizil gilam to’shalgan. Nazarimda meni tekshirgan odamning yuzi ham shu gilamdek qizarib ketdi. U adamdan qo’rqar ekanmi yoki uyaldimi bilib bo’lmasdi. Continue reading

Jahongir Muhammad: OLTINCHI QAVAT

Voqeiy qissa

2. “So’fi”

Tayvandan qaytishda ruschani biladigan Usta Vun:

-Siz tomonlarda so’filar o’tgan. Ularning hayotini o’rgan, ulardan dars ol, bo’lmasa umring qamoqda o’tadi yoki peshanangdan otib ketishadi,-dedi.-Bugungacha senga aytgan ko’p gaplarimni tushunmading. Agar so’filar hayotini o’rgansang nima deganimni anglab etasan.

Usta Vun meni yomon ko’rib qolgandi. Sababini bilaman. Uning shogirdlarini “bir tiyin” qilib tashladim. Qaysini  qarshimga chiqargan bo’lsa, sudrab obketishdi.

Vun Moskvada ham dars bergan. Toshkentda ham bo’lgan. Ruschani yaxshi biladi. “Xitoyda o’rganganman,” deydi.

Undan dars olish uchun hatto Amerikadan ham kelgan talabalar bor. Ko’p shogirdlari turli mamlakatlarda “vip”larni qo’riqlashar ekan. Shuning uchun obro’si katta. O’ziga bino qo’ygan. Qiziq-qiziq gaplarni aytadi.

-Kuch nazorat qilinsagina kuchdir,-dedi bir kuni.-Agar nazorat qilsang uni minasan, bo’lmasa ostida qolasan. Continue reading

Дилдаги гаплар

Umr yo'ldoshim bilan Istanbulda. 2013 yil. Dekabr.

Umr yo’ldoshim bilan Istanbulda. 2013 yil. Dekabr.

Умид Сизни янги йўлларга, янги йилларга бошласин!

Мана яна бир йил ўтиб кетди.
Орзулар, ниятларимиз ортидан қувиб юрибмиз. Оиламиз учун бу йил яхши келди. Жуда кўп яқинларимиз билан дийдорлашиш насиб этди. Тангри таоллога ёққан томонларимиз бор эканми ажрини кўрдик. Шукур!

Бизга ҳамният бўлган, яхши кунларимиз, байрамларимиз, тўйларимизда бизни қутлаган, қувончимиздан қувонган барча дўстларга, қора кўзлар, ширин сўзлар соҳибларига оиламиз номидан, чин қалбдан миннатдорчилик билдирамиз. Сизларнинг ҳам яхши кунларингизда яхши гаплар айтиш насиб этсин бизга!

Биз ватандан олисда эмин-эркинмиз.
Лекин Ўзбекистонда ҳали эркинлик йўқ!
Ҳали ҳам зулм тахтни ишғол этган! Continue reading

Istanbul-2013 yil, dekabr

40 кун Туркияда

Истанбул “истасён”лари

istanbul_2013tuy (43)2.Роҳатилуқум

Туйга тайёргарлик ва тўйдан кейинги кунларда қадрдон Туркия ҳаётида бир қанча илкларни, бошқача айтганда ўзим учун янгиликларни илғадим. Шулардан бири Туркияда сиёсий режимнинг бошқа қутбга йўналишидир.

Биз Каримов режимининг мухолифлари фақат Ўзбекистон учун модел қидирамиз. Кимдир Америка модели деса, кимдир Туркия модели бизга мос дейди. Ҳатто Хитой ва Авропани ҳам бир-бир “айланиб” чиқдик. Режимбошимиз эса ўзимизга хос ва ўзимизга мос йўлимиз бор, деб келди. Қарангки, у ҳақ бўлиб чиқмоқда. Биз Ўзбекистон учун Туркия моделини ҳавас қилиб юрганда Туркияда бизнинг модел томон одим отилмоқда.

1990 йилларда “Бизга президентлик бошқаруви бўлмайди, парламентар режим керак” дейилганда баъзилар “Бу депутатлар ўзларини ўйлашмоқда, буларнинг мақсадлари ҳокимиятни олишдан бошқа нарса эмас” дейишганди. Continue reading

40 кун Туркияда

Истанбул “истасён”лари

Sultonahmad-Turkiyaning yuragi

Sultonahmad-Turkiyaning yuragi

1.Бир ёй ва тўрт ёв

Биз русча орқали ўзлаштириб “станция” деймиз, турклар эса stasyon-стасён дейишади.

Умримиз учқур поезд. Турли “истасён”ларда баъзан кўпроқ, баъзан қисқа муддатга тўхтаб ўтади.

Истанбулдан аввалги марта ўтганимизда “поезд”имиз тўрт йилга тўхтаганди. Орадан ўн беш йил ўтиб, яна Истанбулга келдик – бу сафар 40 кун қолдик. Continue reading

20 yildan keyin

1993 yil.Istanbul.Eminonu.Yeni jami yonida. E'tibor qiling, eshik yopiq.

1993 yil.Istanbul.Eminonu.Yeni jami yonida. E’tibor qiling, eshik yopiq.

2013 yil. 10 dekabr. Istanbul.Eminonu.Yeni jami yonida. E’tibor qiling, endi eshik ochiq.

2013 yil. 10 dekabr. Istanbul.Eminonu.Yeni jami yonida. E’tibor qiling, endi eshik ochiq.

Боқий мавзулар

kitobОрага манфаат кирса…

САВОЛ: Худога, динга ишонганини пеш қилиш ҳам сиёсат эмас-ми? (Назира).

ЖАВОБ: Аслида ҳамма нарсанинг сиёсий томонлари бўлади. Ҳатто нафас олиш ҳам сиёсат бўлиши мумкин. Агар унинг ортида қандайдир манфаат бекинган бўлса.

Худога ишониш масаласига келганда кимнинг қай даражада ишонишини Худонинг ўзи билади. Бу хусусда бандалари ҳакамлик қилиш ваколатига эга эмас. Шундай экан, “Мен бу қадар ишонаман, сен эса у қадар” дейиш ҳам Худонинг ваколатига шериклик қилиш, яъни шак келтириш демакдир. Аммо бу масалани сиёсий мақсадларда қўлланувчиларга бунинг фарқи йўқ. Улар ўзларини ҳаками мутлоқ деб ҳисоблайдилар ва ҳатто бир бегуноҳни ҳам динсиз деб ҳукм  чиқараверадилар.

Бир ривоят ёдимга тушди. Бандалардан бири ҳар куни ибодатларини вақтида қилар ва бошқа фарзларни ҳам қоидаси билан адо этар экан, аммо қўшниси бепарво, ўз иши билан банд. Ибодатгўй  ҳар куни қўшнисига дакки бериб, “Сен Худога ишонмайсан” дер ва бу гапини маҳалла кўйда ҳам такрорлаб “Мен ибодатимни вақтида қиламан, фалончи эса қилмайди” дер экан. Улар ўлганларидан кейин уламолардан бири, “Ҳар ҳолда ибодатгўй  жазосини олган бўлса керак?’ дебди. Унинг бу гапига ҳайрон бўлишибди. Continue reading

Савол-Жавоб

savollarЗанжирбандлик

САВОЛ: Ўзбекистонда бугунги кунда ахлоқий тарбиянинг бузилиб бораётганини бутунлай иқтисодий қийинчиликка  боғлаш нотўғри эканлигини кўпчилик тан олади, албатта. Бу муаммонинг иқтисодий бўлмаган томонлари ҳақида ва уни ечишда (маънавий муҳитнинг маълум даражада ўрнига тушишига) қандай йўл тутиш кераклиги ҳақида фикрларингизни билдирсангиз.(Зокиржон).

ЖАВОБ: Аввало бу нарса иқтисодий муаммолар билан бевосита боғлиқдир. Айтганингиздек юз фоиз бўлмаса ҳам ўшанга яқин. Инсоннинг икки қорни бор. Биринчи қорин бошда ва уни тафаккур десак, иккинчи қорин қуйироқда ва у ошқозондир. Ҳар иккаласи ҳам “овқат” истайди. Аммо биринчисининг “овқати”-бу илм, китоблар, театр, кино, кундалик мулоҳаза, мутоала манбалари… яъни оддий қилиб айтганда маънавий эҳтиёж “таомлари”. Ошқозонни тўлдириш масаласи тафаккурда кўриб чиқилади ва шундан кейин керакли тадбир олинади. Continue reading

Зеҳниятга назар

uzbВатан ва тан

САВОЛ: Eвропага биринчи келишим, 6 ой бўлди, уйни, бола-чақани, юртни, чанг кўчаларни, дарахтларни соғиндим. Bунақа бўлади, деб ўйламагандим. Қисқаси, ўз уйим ўлан тўшагим, деган нақлга яна бир карра инондим. Бир кун ҳам ортиқ тургим йуқ, қора нон топсам ҳам ота-онам, юртимда бўлгим келаяпти. Бу нарсаларга қандай қарайсиз, ўз муносабатингизни билдиринг. (Ёрқин).

 ЖАВОБ: Саволга савол билан жавоб беришим мумкин: Агар ҳаётингиз учун таҳлика бўлмаса ва бир соат ҳам тургингиз келмаса, нима сизни ушлаб турибди, дарҳол йўлга чиқмайсизми? Лекин бундай савол бергим йўқ. Чунки кўпчилик Ғарбга келганда ана шундай ҳолга тушади. Аммо кейинчалик қолиб кетади ёки ватанга борганда туролмай ортга қайтади. Ҳаётимни қутқариш учун кетмаганимда қора нонни афзал кўриб ўтирган бўлардим. Ҳаётим таҳликага тушиши эса адолатни излаганим, ғуруримни бошқаларнинг оёқлари остига ташламаганим билан боғлиқ. Continue reading

Носиёсий гаплар

kitobТанлов оз эмас

САВОЛ: Ўзбек санъаткор, шоир, ёзувчи ва  журналистларидан сизга маъқул бўлганлари ҳам борми? (Отамирза).

ЖАВОБ: Бор ва оз эмас.  Ҳар кимнинг ўз танлови бўлади. Масалан, бир таом кимгадир ёқади ва кимгадир ёқмайди. Бу масала ҳам шундай, шахсийдир. Мен бошқаларнинг ҳам танловларини ҳурмат қиламан.

Менинг танловим: Масалан, санъаткорлардан Комилжон Отаниёзов, Фахриддин Умаров, Таваккал Қодиров, Бобомурод Ҳамдамов…

Қарийб ўттиз йилдирки Таваккал Қодировнинг Фурқат ғазалига айтган “Сайдинг қўябер сайёд”ини деярли ҳар оқшом тинглайман. У менинг “уйқу дорим”га айланган.  Баъзи қўшиқларни бир марта ёки кўп марта эшитиб “тўйиб қоласиз”. Лекин “Сайдинг қўябер…” уларга ўхшамайди.  У қўшиқдан беғубор осмонга, кенгликка айланиб кетади. Continue reading

Бу ҳам бир гап

barmoq”Сичқон”нинг ўрнини бармоқ эгаллади

“Узр,  сизни отиб ўлдирибман!”

ХХХ

Чегарада қурол турган бўлса, барибир бир кун отилади.

ХХХ

Американинг энг бойларидан бири қора танли Опра деган аёл. Америкада туғилган. Лекин ёрдамини бобо юрти Африкага жўнатади. Мактаблар очади. Қишлоқларни обод қилади. Хотин-қизларни қўллаб-қувватлайди. Олийгоҳларда ўқиш учун ёшларга грантлар ажратади… Уни ”Мард, ҳомий аёл” дейишади.

Дарвоқе, Россиянинг энг бой,  “қора танли”лари ҳисобланган  ўзбекларчи? Continue reading