Qalbi toshning butunlay toshga aylanishi

Bundan 26 yil muqaddam, 1991 yilning 31 avgusti – O’zbekiston mustaqilligi e’lon qilingan kunda Oliy Kengash majlisi o’tayotgan zalda o’tirgan deputat, shu kunda AQShda yashayotgan jurnalist Jahongir Muhammad bugungi OzodNazarda kun voqealari yuzasidan o’z shaxsiy fikrlarini o’rtoqlashar ekan, eng yaqin tarixga ham qisqa ekskurs qildi.

Continue reading

Feysbukdagi fikrlar

“O’zTVda yana rahbar almashdi”

Jurnalist bo’lish boshqa, O’zTVga rahbar bo’lish boshqa.
Buni 1991 yil O’zTVga rahbar bo’lganimning birinchi kunlaridayoq bilganman.

Matnni hijjalab o’qiydigan diktor(suxandon deyishga tilim bormadi)ni axborot bo’limiga o’tkazsam, ertalab Islom Karimov telefon qilib, “uni nega bo’shatdingiz”, deb so’roqqa tutgan.

Qo’shiqlarni fonogrammasiz, jonli tarzda beramiz, deb qaror chiqarsam, Islom Karimov telefon qilib, nega artistlarning ishiga aralashasiz deb,qarorni bekor qildirgan..

“Munosabat” degan ko’rsatuv tashkil qilib, Erkin Vohidovga “Mana sizga erkin mikrofon, dilingizdagini ayting” desam, “Odam erkin mikrofondan ham qo’rqib ketarkan” dedilar. Oradan bir oz o’tib, Islom Karimov telefon qilib, “Nega shoirni qo’rqitasiz” deb do’q urgan.

Samarqandlik muxbirning qish oldidan domlarda suv sistemasi ishlamayotgani haqidagi reportajini bersak, Islom Karimov telefon qilib, “Bunday mahalliy ahamiyatga ega narsani ko’rsatishdan maqsadingiz nima?” degan.

Hukumat Talabalar shaharchasida qon to’kkanda ko’rsatuvlarni “arrest” qildirgan va hokazo va hokazo.

Oxiri olti oy deganda Iste’fonoma yozgandim. Hozir olti oyda oltita rahbar almashmoqda. Bechora O’zTV (O’zMTRK).

Jahongir Muhammad.

Feysbukdagi fikrlar

Mahalla

O’zbekistonning mahalla institutini dunyo o’rganmoqda, deb yozishmoqda. Biz Amerikaga kelganimizdan buyon bilamanki, bizning shtatda ham mahalla tizimi bor. Ammo u shaxsiy ishga aralashmaydi, hukumatning topshirig’ini bajarmaydi.

Mahallamizni ozoda, tartibli, obodon saqlash, axlatni vaqtida olinishi, qor kuralishi, yangi qurilish kabi masalalar bilan shug’ullanadi. Continue reading

Яхши кунлар олдинда

Журналистга таклиф

90-йиллар ўрталаридан бери АҚШда яшаб келаëтган таниқли журналист Жаҳонгир Муҳаммад Ислом Каримовни очиқ танқид қилиши ортидан устидан икки марта жиноий иш очилган¸ 1993 ва 1999 йилларда президентга туҳмат қилиш каби жиноятларда айланиб¸ халқаро қидирувга берилган.

Журналистнинг Озодликка айтишича¸ узоқ йиллар тазйиқ остида яшаган Самарқанддаги яқинлари уйига 18 август куни маҳаллий расмийлар келиб¸ унинг қора рўйхатдан чиқарилганини билдирган: Continue reading

Bugunning haqiqati

Ertami-kechmi, shunga kelinadi

O’zbekiston hukumatidan xorijdagilarning hammasini yoppasiga taklif qilib, oqlasin, degan talabni qo’yish mantiqsizlik ekanini tushunamiz. Xorijda yurib O’zbekistonga borolmayotgan ko’p guruhlar bor.
Masalan:
1.Rostdan ham jinoyat yo’liga kirganlar.
2.Islomiy davlat tarafdorlari.
3.Jinoiy to’dalardan uzoq bo’lgan demokratik tuzum tarafdorlari-siyosiy qochqinlar.
4.Mehnat qilaman, deb borib, turli sabablar bilan qaytolmayotganlar ва ҳоказо.

Nazarimda hukumat 3-va 4-guruhga kiruvchilarning qaytishiga rozi bo’lganga o’xshaydi. 4-guruhga kirganlar birin-ketin qaytishmoqda ham.

3-guruhdan murojaatlar ko’rib chiqilayotgandek. Lekin ularning siyosiy maydonga emas, mahalla-kuyga qaytib, tinchgina nonini yeb-oshini ashab yurishlarini istaydi. Qora ro’yxatlardan chiqarib, oqlashga ham rozi bo’lishi mumkin.

Ammo 1-2-toifaga kirganlarni maxsus nazoratda tutishi aniq. Ularga qaytish uchun yo’l ochmaydi. Siyosiy qochqinlar orasidan ham 1-2- guruhga qo’shilganlar yoki 2-guruhga xayrixohlarni nazoratdan chiqarmasa kerak.

Menimcha bugunning haqiqati mana shu. Xom xayollar esa ko’p.

Bu masalani jamoatchilik, inson huquqlari kurashchilari, hukumat vakillaridan iborat maxsus komissiya ko’rib chiqishini yil boshida taklif qilgan edik.

Ertami-kechmi shunga kelinadi. Qancha oldin harakat qilinsa, shuncha yaxshi.

JM

***
Эртами-кечми, шунга келинади!

Ўзбекистон ҳукуматидан хориждагиларнинг ҳаммасини ёппасига таклиф қилиб, оқласин, деган талабни қўйиш мантиқсизлик эканини тушунамиз. Хорижда юриб Ўзбекистонга боролмаётган кўп гуруҳлар бор.

Масалан:
1.Ростдан ҳам жиноят йўлига кирганлар.
2.Исломий давлат тарафдорлари.
3.Жиноий тўдалардан узоқ бўлган демократик тузум тарафдорлари-сиёсий қочқинлар.
4.Меҳнат қиламан, деб бориб, турли сабаблар билан қайтолмаётганлар ва ҳоказо.

Назаримда ҳукумат 3-ва 4-гуруҳга кирувчиларнинг қайтишига рози бўлганга ўхшайди. 4-гуруҳга кирганлар бирин-кетин қайтишмоқда ҳам.

3-гуруҳдан мурожаатлар кўриб чиқилаётгандек. Лекин уларнинг сиёсий майдонга эмас, маҳалла-куйга қайтиб, тинчгина нонини еб-ошини ашаб юришларини истайди. Қора рўйхатлардан чиқариб, оқлашга ҳам рози бўлиши мумкин.

Аммо 1-2-тоифага кирганларни махсус назоратда тутиши аниқ. Уларга қайтиш учун йўл очмайди. Сиёсий қочқинлар орасидан ҳам 1-2- гуруҳга қўшилганлар ёки 2-гуруҳга хайрихоҳларни назоратдан чиқармаса керак.

Менимча бугуннинг ҳақиқати мана шу. Хом хаёллар эса кўп.

Бу масалани жамоатчилик, инсон ҳуқуқлари курашчилари, ҳукумат вакилларидан иборат махсус комиссия кўриб чиқишини йил бошида таклиф қилган эдик.

Эртами-кечми шунга келинади. Қанча олдин ҳаракат қилинса, шунча яхши.

ЖМ

Zolimning bahosi berilmasa…

Hokimiyat Mirziyoevning qo’lida va to’la nazoratida

Gulnora Karimovaning daftarini ochgan kabi, otasining kitobini ham varaqlab, unga siyosiy baho berish shart.

“Shavkat Mirziyoev hokimiyatni to’la nazorat qila olmayati” degan gaplar tarqalmoqda. Bu nima degani?

Birinchidan, bu O’zbekistondagi sistema qanday qurilganini yaxshi bilmaslik oqibati bo’lishi mumkin. Chunki O’zbekistonda hamma narsa bir kishi-hokimiyatning eng tepasida turgan odamga yo’naltirilgan. Uning aytgani aytgan, degani degan. Bunga hech kim qarshi chiqa olmaydi. Qarshi chiqsa, sistema mashinasi uni bir zumda yanchib tashlaydi.

Ikkinchidan, o’zbek zehniyati ming yillar davomida shakllangan va doim bir kishining qo’l ostida yashashga o’rgangan. Tepadagi odamni avliyolashtirish illatimiz bor.

Continue reading

Lotin va to’ylar haqida o’ylar

“Мирзиёев кирилл-лотин масаласини ечишга чўчиб турибди”

Сарлавҳага чиқарилган гапни АҚШда яшаётган журналист Жаҳонгир Муҳаммад кейинги кунларда ижтимоий тармоқларда кенг муҳокама бўлаётган икки мавзудан бири муҳокамаси чоғида айтди. Иккинчи мавзу – Мирзиёев ва ўзбек тўйлари мавзуи. Яна бир мавзу пахта йиғим-терими билан боғлиқ. Битта вилоят ҳокими ўқитувчига “пахтага чиқаман”, деб тилхат ёздираяпти, бошқа вилоятники “чиқармайман”, деб ваъда берди.

Суҳбатни журналист Сарвар Усмон олиб борди. “Озодлик” радиоси.

Саволларга жавоблар

Мирзиёев 60дан ошди, 70 га етганда пенсияга чиқадими?

Сарлавҳага чиқарилган саволни бугунги суҳбатдошимиз – АҚШда яшаётган журналист Жаҳонгир Муҳаммадга бермадик – бу савол унинг айтганларидан пайдо бўлдики, уни Сиз тингловчига бераяпмиз. Савол жавоби устида ўйлар экансиз, суҳбатни тингланг. Суҳбатки, янги телеканал ҳақида, йилига тўрттадан китоб ёзадиган, иккитадан шогирд чиқарадиган ёзувчи-шоирлар ҳақида ва умуман, ҳар доимгидай, куннинг гаплари атрофида. Суҳбатни “Озодлик” радиоси муҳаррири Сарвар Усмон олиб борди.

OzodNazar:

“Мирзиёевнинг бўйидан баландроқ сакрайдиган вақти келди”

Ўзбекистонда бўлаётган воқеаларга ўз муносабатини OzodNazarга билдирган ёзувчи ва журналист Жаҳонгир Муҳаммад, президент Шавкат Мирзиёев асосий ислоҳотларни амалга ошириш ўрнига, майда-чуйда нарсалар билан ўралашиб қолмоқда, деган гапни айтди. Журналист фикрича, президент ўз имкони, ўз қудрати даражасидаги ишларни қиляпти, лекин энди шу пайтгача қабул қилинган қарор ва қонунларни ишлатиши, ҳамда бўйидан баландроқ ишларни қилиши керак. Жаҳонгир Муҳаммаднинг бу билан нима демоқчи бўлганини билмоқчи бўлсангиз, унинг ОzodNazarини тингланг. Суҳбатни журналист Садриддин Ашур олиб борди.

www.ozodlik.org

Бугун- АҚШда мустақиллик куни

МУСТАҚИЛЛИК

Америкада мустақиллик байрами мамлакатнинг деярли ҳамма жойида бир хил нишонланади. Ҳатто энг кичик қишлоқларда ҳам мушакбозлик бўлади. Қишлоқни қўяверинг, кўчама-кўча ҳам мушаклар отилади.

Лекин пойтахт Вашингтонда миллионлаб одам йиғилади ва бу ердаги мушакбозликни таърифлаб бўлмайди. Уни кўриш керак. Илк бор янги олинган машинага болаларни миндириб, пойтахт остонасига келдик. Туш пайти. Машиналар жойидан жилмайди. Ҳамма тўхтаб қолган. Одамлар жуда эрта келиб, жойларни эгаллаб олишаркан. Бир неча соат деганда Пентагон тепалигига етиб олдик. Машинани ўша ерда, йўлнинг четига тўхтатдикда бошқалардан ўрнак олиб устига чиқдик. Болалар учун қизиқ. Қандайдир мўъжизани кутишмоқда.

…1776 йилдан буён 4-июл куни Америка халқи чин дилдан байрамга, сайлларга, томошгаоҳларга чиқади.

Бу халқ – дунёнинг турли бурчакларида турли сабаблар билан ўз ватанига сиғмаган одамлар жамоаси.

Бу халқ – юзлаб тилларда гаплашадиган юзлаб элатлардан барпо топган воҳид улус. Continue reading

ЖАҲОНГИР МАМАТОВ

20 июн -Ўзбекистон Мустaқиллик декларацияси қабул қилинган кун

Мустақиллик декларацияси қандай қабул қилинганди?

Мустақиллик ғояси ҳамма жойда тўлқинланган ва бу тўлқин бирин-кетин соҳиллардаги қояларни йиқитаётганди. Баъзи жумҳуриятларда бу тўлқин қаршисига танклар, турли силоҳлар олиб чиқилса-да, тўхтатишнинг имкони бўлмаётганди. Чунки бу тўлқиннинг орқасида енгиб бўлмас куч – халқ бор эди. Бу тўлқин эстираётган шамол ҳар бир эшикдан ичкарига кираётган ва инсонларнинг қалблари, шуурларини қитиқлаётган эди.

Аммо биз энг орқада бўлмасакда, энг орқадаги ўринлардан бирида эдик. Анашу орқадалик демократ депутатларга тинчлик бермас эди. Мустақиллик ҳар биримизнинг кўнглимиздаги энг улкан орзу эди.

Continue reading

“Ватан, Ватан, ўзбегим!” дейсиз-у…

Журналист жуздони (15)

МОЗОР

АҚШга Афғонистондан келганлар Мозори Шариф номини қисқа қилиб, “Мозор” деб гапиришади.

“Америка овози”да ишлаган кезларимиз, хабарларда ҳам шундай деб ёзган ҳамкасбимга бу ҳолда янглиш маъно чиқиб қолади, дедим.

– Биз халққа яқин бўлишимиз керак,- деди у.- Ҳар бир нарсага шубҳа билан қарайвериш яхши эмас.

Барибир “Мозори Шариф” деб тузатдим.

Орадан бир йил ўтиб, (2001 йил, 16 Октябр-ЖМ) ББC радиосининг ўзбекча эшиттиришини тинглар эканман, Тошкентдан Лондонга бориб ишлаётган журналист ўқиган хабар диққатимни тортди. Continue reading

Журналист жуздони (14)

“Туркистон”

Ўзбекистон телевидениесига раҳбар бўлиб келишим билан бир неча янги дастурни бошлатдим. Шулардан бири “Туркистон” сиёсий-оммабоп ахборот дастури эди. Буни олдиндан орзу қилгандим.  Шу йўл билан Туркистон халқларини бир-бирига яқинлаштириш, қардошлик ришталарини мустаҳкамлашга ҳисса қўшмоқчи эдим.

Дастурни дарҳол йўлга қўйиш учун Ахборот бўлимидагиларга фикрларимни айтдим. Уни жонли равишда узатишни лозим топдик.

Туркистон халқлари ҳаёти билан боғлиқ жуда қизиқ ва жуда долзарб хабарлар, видеотасмалар тўпланди. Уларни тартибга келтиришди. Дастур чизмаси тайёрланганини айтишгач, машқ вариантини кўрмоқчи бўлдим. Continue reading

Журналист жуздони (13)

Иккинчи қават

Ғайбулла ака матнни олдида биринчи саҳифасига назар ташлаб, стол четидаги чизғични сатрлар устига босди. Ҳар бир сатр устига битта эмас, иккитадан чизиқ торта бошлади.

Бошимда бир нарсалар “бижир-бижир” қилди. Кейин нимадир “бақар-буқур” қайнади. Ортидан совуқ тер босди. Гўё ер ёрилдию кириб кетаяпман. Аммо кўзим сатрларим устида. Ўлаётган сатрларим.

Хайриятки, студияга чақиришди.  Кўнглимни босган қора булут қарийб бир соат давомида “миқ” этмай эзиб турди. Қайтиб келсам Ғайбулла ака ҳали ҳам чизиқ тортмоқда. Бир жумлам, биз сўзим ҳам қолмабди. Хўрлигим келди. Ортидан жаҳл ўрлай бошлади. Continue reading

Журналист жуздони (12)

Домла

“Қишлоқ ҳақиқати” (“Қишлоқ ҳаёти”) газетасига масъул котиб ўринбосари бўлиб ишга ўтдим. Журналистика куллиётининг 19 ёшли талабаси учун жумҳурият миқёсидаги нашрда бу каттагина лавозим эди. Лекин ўша пайтда буни чуқур идрок этмаганман. Оддий иш, деб ўйлардим.

Бир кун тушликдан қайтаётсак, Очил Тоғеав деган домламиз чиқиб кетаётганларини кўриб қолдим. Домлани жуда ҳурмат қилардим. Тўғри сўз, “танка” билан кирган талабаларни ёқтирмайдиган, билимга қараб баҳо қўядиган олим эдилар. Continue reading

Журналист жуздони (11)

ШОҲНИНГ ҒУЛОМИ

Tалабалик йилларимда “Тошкент ҳақиқати” газетасида ишлар эдим. Бир куни лифтда олифта одамни кўриб қолдим. У яп-янги костюмини елкасига ташлаб олган, қўллари чўнтагида эди. Лифтга икки-уч аёл чиқди. У улардан бирини бағрига босиб эркалата бошлади. Елкасидаги костюми эса тушиб кетди.  Эгилишга ўргатишмаган эканми, йигитлик ғурурими ёки унинг қизларга суюқлиги ёқмадими, ҳар қалай “тарбиясизлик” қилдим, костюмини олиб бермадим.

Бир менга, бир костюмига қаради-да новча бўлса ҳам аранг эгилиб, костюмини йиғиштириб олар экан:

-Қаерда ишлайсан?- деди сенсираб, камситган оҳангда.

Бу маданиятли кўринган маданиятсиз одамга “Сен-чи?” демоқчи эдиму лекин тилим айланмади. Ким билади, “КГБ –МГБ” ми деб ўйладим. Continue reading

Журналист жуздони (10)

ДАВЛАТ АРБОБИ

Истеъдодли ва заҳматкаш журналист Аҳмад Исмоиловнинг сўнгги иш жойи “Тошкент ҳақиқати” газетаси эди. У оламдан ўтганда жуда кўп журналистлар қатори мен ҳам кўзимда ёш билан уни мангу йўлга кузатиб қолганман.

1974 йилда Тошкент Давлат университетининг Журналистика факултетида ўқиган пайтимда, иқтисодий шароитим оғирлашиб, иш қидириб қолдим. 17-18 ёшли, тажрибасиз йигитни ким ҳам ишга оларди? Сарсон бўлганимни ва қийин шароитга тушганимни кўрган мен яшаётган уйнинг эгаси Илёс ака қўшни маҳаллада истиқомат қиладиган журналист Расул Раҳмонов билан таништирди. У менга эртага туш пайти Навоий театри ёнига боришимни уқтирди. Эртасига борсам у бир ўрта бўйли, кулча юзли, ҳайли семиз одам билан фаввора ёнида гаплашиб турган экан. Салом бериб, узоқроқда тўхтадим. Расул ака у одамга бир нарсалар дегандан кейин у менга яқинроқ келиб:

Continue reading

Журналист жуздони (9)

“Тирмизни бос!”

Абдулманнон Кескин камина таниган афғонистонлик самимий, бировга ёмонликни раво кўрмайдиган, очиқ кўнгил ўзбеклардан бири. У киши билан “Америка овози”да танишганмиз. Амударёнинг нариги соҳилида улғайган бўлсада, Абдулманнон ака инглизчани “сув қилиб ичган”. Муаллимлик, таржимонлик қилиб, кейин Америкага келган. Ота-боболари наманганлик. Ўзбекчани яхши биладилар, аммо рус тилидан кириб келган ва жой номлари билан боғлиқ сўзларда озгина “оёқ  тираб“ қолардилар.

Continue reading

“Ozodlik” radiosining OzodNazarida

Ислом Каримовнинг портретини Cиз қандай чизган бўлардингиз?

Ўзбекистон Санъат академияси мамлакатнинг марҳум президенти Ислом Каримовнинг энг яхши портрети учун профессионал рассомлар орасида танлов эълон қилди. АҚШда яшаётган журналист Жаҳонгир Муҳаммад Каримовнинг портретини шу пайтгача сўз билан чизиб келган одам. “Бас, танлов эълон қилинган экан, қалам ёки бўёқ билан қандай чизган, марҳумнинг ташқи кўринишидаги қайси жиҳатларни бўрттириб кўрсатган бўлардингиз?” деб сўрадик суҳбатдошимиздан.

Суҳбат давомида, албатта, куннинг бошқа мавзулари ҳам кўтарилди.

Журналист жуздони (8)

”ХУДОГА ТОПШИРДИМ !”

Бирор кишидан ва ёки бирор нарсадан жиғибийрон бўлсам, раҳматли Анбар бувим: “Болам шу гапга ҳам ота гўри қозихонами, Худога топширдим, деб қўй. Раббим ўзи чорасини кўради” дердилар. Шу боис бировдан бир ёмонлик келса, “Худога топширдим” деб қўярдим.
Америкага келганимдан кейин радиода ёши саксонга қараб бораётган афғонистонлик ўзбекдан шу гапни эшитиб, гарангсираб қолдим. У хайрлашиб кетар экан, “Худога топширдим!” деди.

Унга нима ёмонлик қилдим экан, деб ўйлаб юрдим. Эртасига ҳам шу гапни такрорлагач:

Continue reading

Журналист жуздони (7)

ЛАЁҚАТ

Радиода менга таҳрир ишлари топширилар экан, кўп йиллардан буён ўзбек бўлимида ишлаган бир киши “Бу ишларга кеча келган лаёқатсиз одамни нега тайинлайсизлар?” деб раҳбарият билан жанжал қилди.

Барибир бу ишни каминага юклашди. Бу иш ортиқча юк эди. Бошқа вазифаларимни енгиллатмаган ҳолда таҳрир ишларини ҳам юклашгани учун у эмас мен жанжал қилишим керак эди, аслида.

Аммо Ўзбекистондаги тингловчилар кўз олдимга келгани учун рози бўлдим.

Continue reading

Журналист жуздони (6)

Алифбо

“Америка овози” радиосига келганимда дастлаб ҳайратга солган Ўзбек бўлимида қўлланилган алифбо бўлди. 1998 йилнинг охири эди ва Ўзбекистонда ҳали кирил алифбоси кучда. Аммо лотин ҳам чучмомо каби ўсиб чиқаётган кунлар. Радиода эса, учинчи бир алифбони кўрдим. Дунёнинг бирор жойида бунақа алифбо қўлланилмас эди.

Ўзбек бўлими очилганда бу антиқа алифбо ўйлаб топилган экан. Яъни бу ердаги 8-9 ҳарф туркчада ҳам ва эски ўзбек алифбосида ҳам йўқ. Нега, нима мақсадда бундай қилинганини ҳеч ким изоҳлаб беролмади. Аммо тахминлар кўп. Алифбони “ясаганлар” эса, аллақачон оламдан ўтишган.

Бўлим мудирига:

Continue reading

Журналист жуздони (4)

“Деди”

1999 йил “Aмерика овози” радиосига ишга келганимда хабарлар ёки мақолалар ўқилганда тайёрлаган киши “учинчи одам” сифатида туриши “қонунлаштирилган” экан.

Бўлимда журналист йўқлиги, кўпчилик тилни шу ерда ўргангани, мустақил мақола ёзадиган киши “анқонинг уруғи”га айлангани боис бу қоида ўрнатилган.

Бир куни хабарларни тузатар эканман, шундай сатрга кўзим тушди:

Continue reading

Журналист жуздони (3)

“Газит”

“Совет Ўзбекистони” (ҳозирги “Ўзбекистон овози”) газетасининг Самарқанд вилоят бўйича ўз мухбири(1985-
1990) эдим. Бир кишининг хатини текшириш учун Қўшработ туманига бордим:
-Бу одамнинг хатларига ҳар кун жавоб ёзамиз. Жонга ҳам тегиб кетди, энди сизларга ёзибдими?-деб кулишди. Мен кулмадим. Масала мактаб ҳақида эди ва жиддий олиб, хат муаллифининг уйига борайлик, дедим.

Туман раҳбарлари хат муаллифи яшайдиган жой тоғнинг тепасида бўлгани учун у жойга мактаб қуриб бўлмаслиги ҳақида ўн беш йил олдин қарор чиққанини айтишди. Хат муаллифи шундан буён тинмай ёзаркан, тумандагилар ҳам хат келган идораларга тинмай жавоб йўллашаркан. Жавобларни кўрсатишди. Бир ғаладон. Аммо ҳаммасида шу гап. Ўн беш йил олдин ўша одамнинг оиласини “пастроққа кўчирайлик”, дейшибди, аммо у рози бўлмабди.

Continue reading