Газетада ишлардим. Бош муҳарриримиз сайлов участкасидан репортаж қилишга юборди. Бир қишлоққа бордим. Турнақатор одам. Ҳамманинг қўлида беш-олтитадан сайлов варақаси. Кекса отахонга яқинлашдим.
-Отахон, сайловга келибсизда?-дедим унга.
-Нимага келибман?-ажабланди отахон.
-Сайловга…
-Э… уйда ўтиргандим. Кампирим қўярда-қўймай “Mана шу қоғозларни олиб бориб ташласангиз, бир пачка чой бераркан” деганди, ҳаққимизни олиб кетишга келдим.
Сайлов аслида инсоннинг ўз ҳаққини талаб қиладиган жой. Лекин отахон бутун оиласининг овозини бир қадоқ чойга сотгани узоқ йиллар ёдимдан кўтарилмади. “Қанақа халқмиз?” деб ўзимни қийнаб юрдим. Continue reading
Filed under: Maqolalar | Tagged: saylov | Leave a comment »
You must be logged in to post a comment.