Хотира

ЭЪТИРОФ

Истеъдодли ва заҳматкаш журналист Аҳмад Исмоиловнинг сўнгги иш жойи “Тошкент ҳақиқати” газетаси эди. У оламдан ўтганда жуда кўп журналистлар қатори мен ҳам кўзимда ёш билан уни мангу йўлга кузатиб қолганман.

1974 йилда Тошкент Давлат университетининг Журналистика факултетида ўқиган пайтимда, иқтисодий шароитим оғирлашиб, иш қидириб қолдим. 17-18 ёшли, тажрибасиз йигитни ким ҳам ишга оларди? Сарсон бўлганимни ва қийин шароитга тушганимни кўрган мен яшаётган уйнинг эгаси Илёс ака қўшни маҳаллада истиқомат қиладиган журналист Расул Раҳмонов билан таништирди. У менга эртага туш пайти Навоий театри ёнига боришимни уқтирди. Эртасига борсам у бир ўрта бўйли, кулча юзли, ҳайли семиз одам билан фаввора ёнида гаплашиб турган экан. Салом бериб, узоқроқда тўхтадим. Continue reading

Мухлислар ижодидан

O’zbekcha dars

1-Bob. Zigfred Lensdan ilhomlanganim…

Ushbu kitob o’zbekning o’tmishi, buguni, kelajagi haqidadir.
Ushbu asar og’ir o’qilsada anchayin faktlarga boy. Ayrim javobsiz savollarga kalit bo’lsa, kelajakga yo’l ochsayam ajabmas. Asardan ko’zlangan maqsad ham shu(muallif).

Hozir Ikrom qarshisidagi ikki yo’ldan birini tanlashi kerak yo ataylab asir tushish yoki..
Ikkinchisi odamni lohas qiladi, hatto shu haqda o’ylaganda meni hech kim sezib qolmadimikin deb atrofga bir qur nazar tashlab oladi. Continue reading