Тарихий-замонавий роман
-1-
Тошкент. Оқсарой.
-Соиповни сен отдингми?-деди Каримов Иноятовга сим қоқиб.
-Йўқ, мен отганим йўқ!
-Биламан, сен отганинг йўқ! Лекин сени болаларинг отдими, деяпман?
-Йўқ, улар ҳам мендан сўроқсиз бир иш қилмайдилар ва мен ҳам сиздан сўроқсиз бир иш қилмайман.
-Унда нега ҳаммаёқда ватаванг?
-Биласизку, душманларимизга баҳона керак.
-Ўша баҳонани ким берди уларга? Бугуннинг ўзи иккита хат олдим. Ҳатто мана америкаликлар ҳам келиб таранг қилишмоқда.
-У бола уларга ҳам ишлаган.
-У бола ким ўзи, биласанми уни?
-Ўрта миёна бир мухбир эди. “Америка овози” билан ҳамкорлиқ қилган. Русларга ҳам ишлаган.
-Ўрта миёна бўлса унинг ўлими кимга керак бўлди? Нега бунча шовқин-сурон қилишмоқда? Continue reading
Filed under: Kundalik, Қиёмат куни | Tagged: Ўш воқеалари | Leave a comment »
You must be logged in to post a comment.