Савол-Жавоб

Душманлар ҳақида

САВОЛ׃ Кузатишларимга кўра сизга душманлик қилаётганлар ҳам бор экан. Бу дунёда душмансиз одам бормикан ўзи? (Фарида).

ЖАВОБ׃ Биласизми, қадимда бир золим шоҳ бўлган экан. Унинг даврида дарёларда қон оқар экан, қамчилардан жон узилар экан… У шунчалар золим экан-ки, бирор киши ҳам унга бу қилмишлари яхши эмаслигини айтолмас экан. Шундай кунларнинг бирида Ҳотамтойнинг йўли унинг ўлкасига тушибди. Халқнинг азоб уқубатларидан ларзага тушган Ҳотамтой саройга қараб йўл олибди ва шоҳни одилликка чорлабди. Шунда шоҳ׃
-Сен халқимни танимас экансан, унинг еттидан етмиш яшарига қадар мени дўст деб билади. Сен бегонасан, сени душман деб билади. Ишонмасанг ана Девонбеги билан халқ ҳузурига чиқинглар,-дебди.
Девонбеги ва Ҳотамтой қаерга боришмасин халқ шоҳни дўст дея улуғлаб Ҳотамтойни душман дея ҳақоратлабди.
Саройга қайтишганда Ҳотамтой шоҳга׃
-Улар Девонбегидан қўрққанларидан бир нарса дея олмадилар,-дебди.
Шунда шоҳ׃
-Ундай бўлса, тунда жанда кийиб чиқингиз,-дебди.
Яна Девонбеги ва Ҳотамтой қаерга боришмасин ва кимдан сўрашмасин ҳамма Ҳотамтойни лаънатлабди. “Агар у бизга дўст бўлганда бизни шундай қийин шароитга қўярмиди? У бегона-да, бизни билмайди-да, бизда нима қасди бор унинг?” дейишибди.
Саройга қайтишганда шоҳ яна Ҳотамтойни изза қилибди.
-Бечора халқ, икки кишидан бири жосус бўлиши мумкин, деб ўйлаб чекаётган азоб-уқубатларидан сўз очмади,-дебди Ҳотамтой. Continue reading

Savol-Javob

Dushmanlar haqida

SAVOL׃ Kuzatishlarimga ko’ra sizga dushmanlik qilayotganlar ham bor ekan. Bu dunyoda dushmansiz odam bormikan o’zi? (Farida).
JAVOB׃ Bilasizmi, qadimda bir zolim shoh bo’lgan ekan. Uning davrida daryolarda qon oqar ekan, qamchilardan jon uzilar ekan… U shunchalar zolim ekan-ki, biror kishi ham unga bu qilmishlari yaxshi emasligini aytolmas ekan. Shunday kunlarning birida Hotamtoyning yo’li uning o’lkasiga tushibdi. Xalqning azob uqubatlaridan larzaga tushgan Hotamtoy saroyga qarab yo’l olibdi va shohni odillikka chorlabdi. Shunda shoh׃
-Sen xalqimni tanimas ekansan, uning yettidan yetmish yashariga qadar meni do’st deb biladi. Sen begonasan, seni dushman deb biladi. Ishonmasang ana Devonbegi bilan xalq huzuriga chiqinglar,-debdi.
Devonbegi va Hotamtoy qaerga borishmasin xalq shohni do’st deya ulug’lab Hotamtoyni dushman deya haqoratlabdi.
Saroyga qaytishganda Hotamtoy shohga׃
-Ular Devonbegidan qo’rqqanlaridan bir narsa deya olmadilar,-debdi.
Shunda shoh׃
-Unday bo’lsa, tunda janda kiyib chiqingiz,-debdi. Continue reading