Нуқтаи назар

Ислом республикасидан Путин Иттифоқига…(?) Ўзбекистон яқин келажакда исломий жумҳуриятга айланиши мумкинми? Бу менинг шунчаки саволим эмас, балки анчадан бери кун тартибига тушиб қолган саволдир. Бу саволга мумкин деб жавоб қилса бўлади. Ҳозирча бу ҳол одамларни қамоқларга тиқиш йўли билан орқага сурилмоқда. “Тaъсир-акс таъсир” дейдилар. Золимлик мазкур йўлни тобора қисқартирмоқда. Маълумки, ҳар қандай диктатуралар ағдарилгандан кейин [...]

Мушоҳада

МАНФААТ ҚЎҒИРЧОҚЛАРИ Дунё дунё бўлибдики, давлат деган тузилма пайдо бўлибдики, Махсус хизматлар мавжуд. Бу табиий ҳол ва бундан кейин ҳам шундай бўлади. Улар ҳақида жуда кўп китоблар ёзилган, филмлар яратилган ва тадқиқотлар олиб борилган. Дунё сирларига қизиқувчи сифатида шуларга назар соларканман, барча Махсус хизматларнинг ёзилмаган учта қонунияти борлигини кўрдим.

Жаҳонгир Маматов:ҲАЙРАТЛИ ҲАДЯ

Ҳар ким дунёни ўз кўзи билан кўради. Юқорида мен зикр этган масалада ҳам ҳар кимнинг ўз қараши мавжуд. Чунки дунёнинг битта ҳақиқати бор, аммо ҳар бир инсоннинг унга нисбатан ўз мезонлари бўлади. Бугунга қадар энг кўп гапирилган ва энг кўп ёзилган давлатлардан бири Америкадир. Кимдир уни дунёнинг енгилмас кучи, дея таъриф этса, яна кимдир орзулар [...]

Ўзгармаган мавзулар

ВАТАН Инсоннинг киндик қони оққан ерни Ватан дейдилар. Бу тор маънодаги тушунча ва бу Ватан ҳақидаги ҳақиқатни тўла қамраб ололмаган тушунча. Инсоннинг бешик ва тобут орасидаги йўлини Ватан дейдилар. Бу кенг маънодаги тушунча ва Ватан ҳақидаги ҳақиқатни унуттиришга қаратилган тушунча. Хўш, ундай экан аслида Ватан нима?

Ўзгармаган мавзулар

ИЖРОЧИЛИК ЁКИ МАНСАБ ВА МАНФААТ ҚУРБОНЛАРИ Советлар замонида энг кўп ёйилган иллатлардан бири “хўп, хўп” хасталиги эди. Бу иллатдан донғимиз ҳам чиққани маълум. Яъни тўғри ё нотўғри, ҳақ ё ноҳақ топшириқ олсак, бас-ки юқоридан келган бўлса, оғзимиздан “хўп”дан бошқа сўз чиқмасди. Бундай ижрочилик демократияга зиддир. Демократия фикрлаш минбари. Ҳар қандай масалада иштирок этиш демакдир. Кўр-кўрона [...]

Мафкура ва мафкурасизлик ёки тўрт тарзли сиёсат

Совет иттифоқи парчалангач, мустақиллигини эълон қилган жумҳуриятлар, коммунистик мафкура домидан қутилганларини кўрсатмоқ учун, ўз йўлларини танлашга уринсалар-да ёки ўз йўлимиз бор, дея аюҳаннос солсалар-да, жамиятнинг бутун қатламларини тортанак уяси каби чирмаб олган эски мафкурани тарк этиб, ҳозиргача аниқ натижага эришганлари йўқ.

Mafkura va mafkurasizlik yoki to’rt tarzli siyosat

Sovet ittifoqi parchalangach, mustaqilligini e’lon qilgan jumhuriyatlar, kommunistik mafkura domidan qutilganlarini ko’rsatmoq uchun, o’z yo’llarini tanlashga urinsalar-da yoki o’z yo’limiz bor, deya ayuhannos solsalar-da, jamiyatning butun qatlamlarini tortanak uyasi kabi chirmab olgan eski mafkurani tark yetib, hozirgacha aniq natijaga erishganlari yo’q.

Жаҳонгир Муҳаммад׃ Журналист бўлиш бахт ва изтиробдир

Фарғона. РУ мухбирининг саволларига жавоблар САВОЛ׃ Ҳозир қаердасиз ва ўша ерда бўлишга нима асосий сабаб бўлди? ЖАҲОНГИР МУҲАММАД׃ Мен ҳозир Америка Қўшма штатларида яшайман. Шунга ҳам ўн йилдан ошиб қолди. Маълумки, кўпчилик четга бориб ишлаб келгиси келади. Айниқса, касби юзасидан. Лекин камдан-кам одам бутунлай кетишни истайди. Мен гарчи Туркияда ҳам, Америкада ҳам ўз касбимни давом [...]

ЖАҲОНГИР МУҲАММАД: “ ЎШ ҚАРТАСИ”

Сиёсатшунос Жаҳонгир Муҳаммаднинг Қирғизистон қирғини ва Туркистон келажаги борасида “Озод Осиё” радиоси саволларига жавоблари МУХБИР׃ Қирғизистондаги воқеаларга қандай сабаблар омил бўлган деб биласиз? ЖАҲОНГИР МУҲАММАД׃ Аввало шуни айтиш керакки, воқеаларнинг бевосита иштирокчиси бўлиш бошқа ва воқеалар ҳақида билвосита манбаларга таяниб хулоса қилиш бошқа. Бизнинг хулосаларимиз иккинчи ҳолга яқин бўлгани учун ҳам субъектив характерга эга бўлади. [...]

Jahongir Muhammad: Ko’rinmas odam

Yoki O’zbekiston taqdirini hal qilib yurgan ZELEMXON HAYDAROV kim? Yaqinda taniqli shoir Yodgor Obid bilan gaplasharkanmiz, u kishi Zelemxon Haydarov haqida so’rab qoldilar. Bilganlarimni aytib berdim. Yodgor akaning “Yozib qo’yish kerak” deganlari ushbu maqolaga turtki bo’ldi. Darhaqiqat, keyingi paytlarda “Zelemxon Haydarov kim?” deb so’rayotganlar ko’paymoqda. Chunki O’zbekiston mustaqil bo’libdiki, davlatning bu ikkinchi odami haqida biror [...]

Жаҳонгир Муҳаммад: КЎРИНМАС ОДАМ

Ёки Ўзбекистон тақдирини ҳал қилиб юрган ЗЕЛЕМХОН ҲАЙДАРОВ ким? Яқинда таниқли шоир Ёдгор Обид билан гаплашарканмиз, у киши Зелемхон Ҳайдаров ҳақида сўраб қолдилар. Билганларимни айтиб бердим. Ёдгор аканинг “Ёзиб қўйиш керак” деганлари ушбу мақолага туртки бўлди. Дарҳақиқат, кейинги пайтларда “Зелемхон Ҳайдаров ким?” деб сўраётганлар кўпаймоқда. Чунки Ўзбекистон мустақил бўлибдики, давлатнинг бу иккинчи одами ҳақида бирор [...]

Жаҳонгир Муҳаммад:БИТТА ЙЎЛ БОР׃ ХАЛҚАРО ТЕРГОВ

Қирғизистон қирғини ҳақида жуда кўп ёзилмоқда ва жуда кўп ёзилади. Ҳар ким ўз фикрини айтади ва бунга ҳар кимнинг ҳаққи бор. Минг хил, миллион хил тактик ёки стратегик аҳамиятга молик тахминлар ва таклифлар ўртага чиқаверади. Бу табиий ҳол. Лекин бугун бир миллатнинг икки халқи яна ёнма-ён яшаб кетиши ва бундай қирғин такрорланмаслигининг шу кеча-кундуз учун [...]

Жаҳонгир Муҳаммад׃ Ўзбекни тижорат эмас, сиёсат қутқазади

МАМЛАКАТГА СОҲИБЛИК Ўтган йил охирлари эди. Тожик тилидан дарс берадиган одам керак бўлди, самарқандлик бир тожик танишимга айтдим. У׃ -Ака, уйда тожик тилида гаплашамиз. Лекин қолган жойда ўзбекча. Чунки ўзбекча ўқиганмиз. Шунинг учун ўзбек тилида бўлса бажараман,-деди. У билан қачон суҳбатлашсак, “Адашиб исмимни ёзиб қўйманг”, дейди. Негалигини сўрасам׃ -Ўзбекистонга қайтиб сиёсатга кираман, ҳукуматга ишга ўтаман, [...]

Жаҳонгир Муҳаммад: Нега?

Ким билан гаплашманг “Нега?” дейди. “Нега бу хунрезлик юз берди?” Бу саволнинг жавоби ойдинлашиб бўлди. Лекин бошқа негалар ҳам шунчалик кўпки, қайсидан бошлаб, қайси билан тугатишни билмайсиз. Бу савол ҳар лаҳзада мени ҳам қийнайди. Бир неча кундирки, ухлай олмайман. Саволларимга жавоб топганим билан чора тополмайман. “Нега?” деган савол юрагимни эзиб ташлайверади. -Нега Ўзбекистон ҳукумати Қирғиз [...]

Жаҳонгир Муҳаммад: Юҳолар қурбони

Ўшда ва Жалолободда ўлганларни яратган раҳматига қовуштирсин! Саргардонлик азоблари остидагиларга ўзи бардош берсин! Ўлганлар ҳозир, мана шундай даҳшатли хунрезлик билан ўлмасликлари ҳам мумкин эди. Лекин минг афсус! Қувғин исканжасида қолганлар мана шундай азобларни  кўрмасликлари ҳам мумкин эди. Лекин минг афсус! Инсон махлуқлар орасидаги энг ёвузи экан. У нафақат ҳайвонларни, балки ўзи каби оддий одамларни ҳам [...]

Жаҳонгир Муҳаммад׃ ҚЎШНИЧИЛИК ҚОИДАСИ

Икки қўшни орасида жанжал чиқса, атрофга жар солиб, “булар бир-бирини емоқда” дейдиган ҳамсоя яхшими, ёки уларни тинчитишга уринганими? Кейинги пайтда сал нарсага “ўзбек ва қирғиз орасида уруш чиқди” дея жар солаётганларга қараб, буларнинг нияти бузуқ деган фикр хаёлимдан кечмоқда. Эътибор қилган бўлсангиз, икки халқ ёки икки миллат демадим. Чунки ўзбек ва қирғиз бир миллатнинг-турк миллатининг [...]

Jahongir Muhammad

BU HAM TASODIFDIR? Besh-olti yil avval xalq hayotini o’zgartirishni ko’zlab qilingan inqiloblar “AQSh tomonidan amalga oshirilmoqda” deya sarosimaga tushgan Rossiya bu yoyilib ketayotgan harakatdan foydalanib qolishga uringani 2005 yil Andijon voqealaridan keyin aks sado bergandi. AQShda Putin kabi zo’ravon Bush ma’muriyati ketib, o’rniga Medvedov singari bo’shalangroq ko’ringan Obama kelishi bilan Rossiya “erga urilgan” mavqeini tiklab [...]

Жаҳонгир Муҳаммад

“ЛОЛА”НИНГ БАҒРИ ХУН ёки Инқилоб инқиллаб қолганда Инқилоб хроник-давомли касалга айланмаслиги керак. Агар халқ ёки унинг бир гуруҳи инқилоблар орқали ҳокимиятни қўлга киритиши одат, анъана тусига кирса, бу мамлакат қон кўлига айланади. Қирғизистонда илк “Лола” инқилоби юз берганда севинган эдим. Чунки бу – халқнинг ўз озодлигини ўз қўлига олиши эди. Шундай бўлди ҳам. Қирғиз халқи [...]

Жаҳонгир Муҳаммад

ҲАВЗИ ҚУЛҚУЛУМ (Кундалик китоб) РАНГСИЗ ЙИЛ 31 декабр, 2009 йил Мана яна бир йил ортда қолди. Бу йилнинг залворли қувончлари бўлмади. Майда-чуйда қувончлар эса катта ғамларнинг остида эзилиб кетди. Юсуф Жума, Эврил Турон, Самандар Қўқонов, Мурод Жўраев каби фидойилар бу йил ҳам зиндон ичида қолдилар. Ўзбекистонда ҳали эркинлик йўқ! Ҳали ҳам зулм тахтни ишғол этган! [...]

Золимни мақтаганнинг падарига лаънат!

Исмат Хушев Каримовдан даврнинг қаҳрамонини ясашга уринаёгани ва ўзини мухолифатчи деб билган баъзилар буни эълон қилиб юргани ортида қандайдир ифлос ўйин бор деган гап кўнглимдан ўтиб, Исматдан узоқ туришга ҳаракат қилардим. Яқинда кутилмаганда у менга телефон қилиб қолди. Китобининг мен ҳақимдаги бўлимини ўзим ёзиб беришимни ва у ўз номидан эълон қилишини айтди.

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.